НАЈНОВИЈЕ...
55. Београдски међународни сусрети

55. Београдски међународни сусрети

У петак, 21. септембра 2018. у 19:00 часова, у оквиру 55. Београдских међународних сусрета писаца у Србији представиће се: Ентела Каси, председница ПЕН Центра Албаније, Антоан Симон, фанцуски писац и Лучијан Алексијев румунски писац и издавач и панчевачке песникиње: Јасна Милићев и Александра Михајловић.

Са гостима ће разговарати и у програму учествовати:
Гордана Влајић, књижевница и Јасмина Топић, песникиња

АЛБАНИЈА / Ентела КАСИ

Ентела Сафети – Каси је председница албанског ПЕН центра и амбасадорка мира, песникиња, романописац, преводилац и есејиста, ауторка бројних књига на албанском и у преводу на стране језике, као и добро знана интелектуалка у албанским културним круговима. Награђивана је националним и међународним књижевним признањима и њена дела су превођена на бројне језике. Пише, такође, за албанске часописе и дневне новине које се баве друштвеним покретима, културом и политиком. Била је позивана на различите албанске и иностране универзитете као гостујући писац. Добитница је благодарја разноврсних организација и општина на простору Албаније, Косова, Црне Горе и Македоније. Њена је поезија превођена и објављивана у бројним антологијама, магазинима и књижевним прегледима на хебрејском, македонском, српском, турском, бугар ском, румунском, италијанском, немачком, арапском, француском и енглеском језику.

IF THE WORLD IS WILD ANJA…
If the world is wild, Anja…
Its rotten skin from the salt of dreams is the page
Where you will write our story
With the colours of the earth, flames and water
You will shape the entire world completely,
This world which is pouring now and then
Bone and flesh
If the chimney is falling down, Anja…
The ashes will remain into the fireplace
The stars will enter form the foundation stones
Of your grandparent house
The light will be stretching like his hands
That once used to cover tobacco
With the newspaper pages,
The Moon will show you the other side
Filled with silky words of the mother
Until it becomes full into the sky crown
The seasons will be changed, Anja…
The fruits will be ripen
Pomegranates, oranges and olives
Likely her beautiful eyes
Enlighten by the life sour
The apples will be falling down
And the tress will not be broken
The chestnuts will be blasting on your beautiful head
The colour will remain into your hear
Dancing in the wind endlessly
You will see the soil where the seeds of life are
sleeping
The sweat grain seeds of hope
Underneath the snow
You will dance on the ice my ballerina
And I will be that butterfly somewhere around the flames
Only then, my child
You will have been taught to love all people,
Despite of bitterness, sadness, illness, and craziness,
You will have seen everything, Anja…
You will lie down from pains
Your heart will get broken,
Then you will rise again,
You will climb up the mountain,
You will drink honey and wine
You will become a mother and a wife,
And you will forever remain a daughter and a sister,
The sweet child of light
You are the holy love of life, Anja..
And if the world is wild,
Its rotten skin is the soil
Where you always will plant life!

АКО ЈЕ СВЕТ ДИВЉИ АЊА…
Ако је свет дивљи, Ања…
Његова трула кора од соли и снова је страница
На којој писаћеш нашу причу
Бојама земље, ватре и воде
Обликоваћеш читав свет у потпуности
Овај свет који сада лије а потом
Кост и месо
Ако се оџак руши, Ања…
Пепео ће остати у камину
Звезде ће ући у формацију камена темељца
Куће твога деде
Светло ће се протезати попут његових руку
Које су некада прекривале дуван
Новинским листовима
Месец ће ти показивати другу страну
Препуну свилених речи мајчиних
Све док и сам не постане пун у круни небеској
Доба ће се променити, Ања…
Воћке ће зрети
Нарови, наранџе, маслине
Вероватно те прелепе очи
Просвећене киселим животом
Јабуке ће падати на земљу
И витице неће попуцати
Кестење ће се распукнути о твоју прелепу главу
Боја ће се одржати у твојој коси
Плешући на ветру без краја и конца
Видећеш земљу у којој спи семе живота
Сласно зрневље семена наде
Испод снежног покривача
Плесаћеш по леду балерино моја
А ја ћу бити тај лептирић негде у близини пламена
Тек тада ћеш дете моје
Умети волети све људе
Упркос горчини, жалости, болести и лудилу
Све ћеш већ видети, Ања…
Лежаћеш у боловима
Срце ће ти бити сломљено
А потом ћеш се изнова уздићи
Попећеш се на планину
Напићеш се меда и вина
Постаћеш мајка и жена
И заувек ћеш остати ћерка и сестра
Слатко чедо светлости
Ти си света љубав живота, Ања…
И ако је свет дивљи,
Његова је кора земља
По којој ћеш довека живот садити!

Препевала са енглеског: Нина Симић

ИЗРАЕЛ / Хава ПИНКАС КОЕН

Песникиња, књижевни и уметнички критичар, организатор радионица за писање поезије и прозе у Јерусалиму. Уредник књига поезије и уметности. Оснивач часописа „Димој“ за јеврејску литературу, уметност и културу и уредник овог часописа од 1989. Основала је и ради као уметнички директор „Кисуфим“ конференције за јеврејске писце и песнике. Објавила је девет збирки поезије као и једну књигу разговора о поезији и уметности. Песме су јој објављиване на српском, хрватском, бугарском, енглеском, француском, немачком, грчком, кинеском, мађарском, турском, холандском и шпанском језику.

IZ NASLOVA TI GOVORIM
Насловом, из наслова Tи песме говорим
Говорим Tи и молим Tе,
слушај, говорим Tи разуђено
Tи ћеш читати,
мој глас иза мене долази.
Говорим Tи,
у твом слушању мог растрнутог гласа
разбијен слог након јасног слога
утегнут у непостојећу композицију,
ту можда расте шанса за наш сусрет;
Ти знаш, када се необичне ствари сретну,
још необичније ствари се догађају,
сударају се додири;
Од краја Tи песме говорим.
Допада ми се тепих на којем стоје,
по којем плешу Tвоји табани,
спремна сам за Tвоје кораке,
они лепши долазе из Кине и Персије,
дани стотину жена уплетени су у нас,
и животи на теписима,
са дна ове песме зовем Tе,
чистим језиком, ако ме не чујеш,
(п)остаћу празнина.

Превод и превеп са енглеског: Слађана Бушић

ФРАНЦУСКА / Антоан СИМОН

Антоан Симон се родио први пут 1943. године. Од тада није престао да се рађа у сваком тренутку и, према његовом великом запрепашћењу, сваки пут у поезији. Његова последња објављена дела су: Антоaн Симон Више или Мање – Издање Малих Кола, 2017. и Рембо – јебено срање – Реч аутора, 2018.

POÉSITE
Je suis atteint de poésite
c’est une maladie chronique
quotidienne
ça m’a pris tout petit
ça m’a grandi
aucune médecine
malgré tous ses efforts
n’a trouvé le vaccin
ni le contre-poison
la poésite ça résiste
aux antibiotiques
même biologiques
aux antispasmodiques
les plus onéreux
aux antithétiques
d’ailleurs je n’ai pas de tête
c’est la faute à la poésite
qui se traduit par vivre au monde
en y étant tellement impliqué
tellement pris dans ses filets
ses défilés
que trier devient impossible
entre tous les choix offerts
toutes les voies ouvertes
à chaque instant
à chaque pas
qui se change en étoile

ПОЕЗИТИС
Оболео сам од ПОЕЗИТИСА
то је хронична бољка
дневна
узима ме лагано
али ме овладава
никаква медицина
упркос свих њених настојања
није нашла вакцину
ни противотров
ПОЕЗИТИС опстаје
пред антибиотицима
врло биолошки
чак и пред антиспазматицима
најскупљим
и анти-тезним
уосталом ја немам главу
то је кривица ПОЕЗИТИСА
што би значило бити житељ света
бивајући (га) у њ толико увучен
узет толико у његове мреже
његове параде
да издвајање постаје немогуће
између свих понуђених избора
свих понуђених излаза
у сваком тренутку
на сваком кораку
који се творе у звезду

Превод са француског: Властимир Станисављевић Шаркаменац