НАЈНОВИЈЕ...
Изложба: Сећање на Иву Андрића „Из камена ништа људско, у људима све камено“

Изложба: Сећање на Иву Андрића „Из камена ништа људско, у људима све камено“

Изложба сећање на Иву Андрића прати књижевно стваралаштво и дипломатску каријеру писца, нобеловца, којем се ове 2017. године одаје почаст поводом 125 година од рођења (1892-1975).

Изложба је приређена из књижног фонда Библиотеке и Спомен музеја Иве Андрића у Београду што је допринело да поставка буде целовита и документована.

Истакнута је прва пишчева песма у прози У сумрак објављена у књижевном часопису „Босанска вила“ 1911. године.

Период од 1919-1941. је период успешне и интезивне дипломатске каријере. Као истакнути књижевник, интелектуалац европског духа и полиглота, Андрић је боравио у многим европским градовима (Ватикан, Трст, Марсеј, Женева, Мадрид, Грац Букурешт, Берлин), као представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. На поставци је истакнута докторска дисертација „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“.Овај рад настао је у Грацу. 1924. године у време кад је Андрић био вицеконзул.

Године рата од 1941-1945. писац проводи у Београду код свог пријатеља адвоката Бране Миленковића. У потпуној личној изолацији пише романе Травничка хроника, На Дрини ћуприја и Госпођица. Много година после завршеног рата Андрић пише свом француском пријатељу: „Данас ми је мило што сам то време провео са својим народом, прошао сам тешку и велику школу. Спасао сам се радом.“

Као посебна целина на поставци издвајају се фотографије са свечане доделе Нобелове награде за књижевност 10. децембра 1961. у Стокхолму, део Андрићевог говора са церемоније као и Нобелова медаља и диплома.

Изложбу допуњују бројне фотографије из младости, из периода дипломатске каријере, бројни сусрети: са нобеловцем Паблом Нерудом, Милошем Ђурићем, Мирославом Крлежом 1961. у сусрету са читаоцима на Сајму књига 1958., са супругом Милицом Бабић…, као и мудре једноставне мисли које допиру до сваког читаоца.

Значајн део поставке посвећен је књижевној критици – писцима који су се бавили ликом и делом Иве Андрића као Радован Поповић, Мирослав Караулац, Жанета Ђукић Перишић, Предраг Палавестра.

Изложбу је приредила Љиљана Дракшан, виши библиотекар.

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена. Обележена поља су обавезна *

*

Време је истекло. Упишитеrel поново CAPTCHA код.