НАЈНОВИЈЕ...
„Ми смо два свијета“ Мирјане Мркеле

„Ми смо два свијета“ Мирјане Мркеле

Представљање песничке збирке „Ми смо два свијета“ Мирјане Мркеле из Задра одржаће се у петак, 25. октобра 2019. у 19:30 у Читаоници Градске библиотеке Панчево.

Мирјана Мркела рођена је у Београду 1955. а од 1973. живи у Задру. Тих година написала је збирку љубавних песама, објављену много касније. Кад је ослепела почела се интензивније бавити писањем. Чланица је неколико струковних удружења, осим поезије пише приче, романе и драме, а до сада је објавила више од 10 књига и добила неколико награда.

На 64. Међународном београдском сајму књига биће промовисана њена збирка песама Ми смо два свијета, издавача Схура публикације (Опатија). У књизи су три циклуса: о жени пресељеној из Срема у Далмацију, о детињству на Фрушкој гори и о неразумевању паралелних, а различитих светова.

Нама ће се Мирјана представити овом, као и збирком Љубавне пјесме, која је писана помало старомодним начином, а објављена у Задру 2013. Током представљања публици ће бити понуђена и мала наградна игра.

Сеад Беговић о Љубавним пјесмама:
„Мирјана Мркела напросто не жели бити „утјешна“ пјесникиња љубави, која безрезервно испуњава наша очекивања, јер очито разбија празнину свакодневних и плачљивих љубавних мисли. Стога се може закључити, већ на почетку читања њене лирике, да јој овај жанр посве одговара. Наиме, читатељ ће одмах примијетити да је њена слика љубави – сажета слика вишедимензионалног љубавног универзума. Надаље, свака њена пјесма развија се као мека свила (дакле, грубо речено, саздана је од женског меса) и дјелује као артистички талисман у сврху катарзичног дјеловања. Такођер је замјетна несебична преданост другоме (љубљеном), а не бесконачна реализација себе саме, те можемо говорити о аутентичном, властитом искуству.“

Тин Лемац о „Ми смо два свијета“:
„Фигура Носталгије оно је што обједињује циклусе и ставља субјект и текст у равнотежни положај. Тому се придружује и тон, те тематика која је наглашено интимистичка, било да се ради о обитељској традицији или партнерским односима.“ „Други је циклус Дунав је бољи писан дијалектом сријемске екавице и тематизира широки лук сјећања од обитељских ликова до убојица и Мике Антића. Дијалект као такав даје локални колорит самим пјесмама, рјечник исписан у натукницама олакшава читање пјесме, а кроз тематско-садржајну слојевитост пјесме се очитавају као микро-приче давно минулих живота.“