НАЈНОВИЈЕ...
Промоција књиге „Када ме угледа оно што тражим“

Промоција књиге „Када ме угледа оно што тражим“

Промоција нове књиге Михајла Пантића „Када ме угледа оно што тражим“ у четвртак, 21. септембра 2017. у Градској библиотеци Панчево.

О књизи говоре:

Михајло Пантић, аутор
Јелена Ангеловски и Марија Миљић

Нова књига прича Михајла Пантића, једног од најчитанијих и најзначајнијих савремених српских приповедача.

Михајло Пантић, добитник Андрићеве награде за књигу прича и писац чије су књиге прозе преведене на десетак европских језика, у новој књизи прича истражује збивања и судбине, обичне људе и необичне догађаје, као и трагове блиске историје у непосредној свакодневици у новобеоградским блоковима, поготову у Блоку 21.

Књигу Када ме угледа оно што тражим сачињавају узбудљиве приче о средовечном искуству живота, о тренутку када човек иза себе има историју, којом је врло често незадовољан, али исто тако често и нема довољно снаге да у потпуности промени животну причу испред себе.

Михајло Пантић у књизи Када ме угледа оно што тражим на сугестиван начин казује приче о љубави и потреби за другим, приче о искупљењу и испуњењу. Настајале у протекле четири године, нове Пантићеве приче говоре о потрази за смислом које његови јунаци траже у различитим тачкама и крајевима себи доступног света, од блока у коме живе до одласка у свет монашког искупљења, од живота на београдском асфалту до тражења мира у животу на реци, од потребе да се разуме властито животно окружење до нагона да се побегне из њега и тако изађе из задатих граница, од узбудљивог сећања на детињство и одрастање до чежње за водом у свим облицима, а море је један од тих повлашћених облика, од страсти која јунаке везује за музику до приче као начина да се превлада свакодневица и открије могући смисао. У додиру са својом страшћу, увек неупоредивом у односу на све друге могуће изборе и животне стилове, Пантићеви јунаци добијају неопходно утемељење и из те позиције причају причу властитог живота. Утолико су ове приче исприповедане с великом снагом, писане изврсним стилом и ретком језичком изнијансираношћу.

Пантићеви јунаци су мушкарци и жене слични нама, испуњени нашим надама и зебњама, сложени од наших емоција и искустава. Отуда у њима и њиховим животним и људским изборима препознајемо неке од најузбудљивијих тренутака наших животних искустава.

Биографија:

Михајло Пантић (1957, Београд), приповедач, књижевни критичар, универзитетски професор.

Књиге прича:

Хроника собе (1984, 2007; Награда „Седам секретара СКОЈ-а“)
Вондер у Берлину (1987, 1994, 2007)
Песници, писци & остала менажерија (1992, 2007)
Не могу да се сетим једне реченице (1993, 1996, 2000, 2004, 2007; Награда ИП „Октоих“)
Новобеоградске приче (1994, 1998, 2002, 2006; 2007, 2010; Награда листа „Борба“ за књигу године)
Седми дан кошаве (1999, 2002, 2007, 2010; Награда „Бранко Ћопић“)
Јутро после (изабране приче, 2001)
Ако је то љубав (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010; Награда „Карољ Сирмаи“; Андрићева награда; Награда „Златни Хит либер“, Награда „Југра“ – Русија)
Најлепше приче Михајла Пантића (изабране приче, 2004)
Овога пута о болу (2007, 2010; Награда „Мајсторско писмо“; Награда града Београда)
Све приче Михајла Пантића И-ИВ (2007)
Приче на путу (2010; Награда „Мома Димић“)
Ходање по облацима (2013).
Приче Михајла Пантића преведене су на двадесетак језика, штампане у више засебних иностраних издања и заступљене у антологијама код нас и у свету.
У издању Архипелага објављене су Пантићева антологија Мала кутија (2008), књига есеја Сланкамен (2009) и књига прича Ходање по облацима (2013). Живи у Београду.