Завичајна збирка градске библиотеке Панчево
Панчево је један од градова који се одликују изузетно великом и богатом културном баштином. Довољно је указати само на податак да је у Панчеву до ІІ Светског рата било скоро 40 штампара и штампарија које је у Панчевачкој библиографији забележио Миодраг Живанов. Међу издавачима најзначајнија је била „Издавачка књижара и штампарија Браће Јовановића“, у којој је, за више од 40 година постојања и рада, штампано 2.601.050 примерака књига, што представља огроман капитал.
 Димитрије Давидовић, Историја народа српског, Београд 1846. |
 Јоаникије Милковић, Повест општежитељног манастира Војловице, Будим 1801. |
 Лутеров превод Библије Линебург 1636. |
Наше завичајно подручје имало је изузетне ствараоце. Довољно је подсетити се на уредника Панчевца Јована Павловића, песника и револуционара прота-Васу Живковића, Милана Ћурчина, Змаја, Николу и Косту Милутиновића, чувене књижевнике Исидору Секулић и Милоша Црњанског, научника Михајла Пупина, сликаре Константина Данила, Уроша Предића…
 Голубица Глигорија Возаровића, Београд 1844. |
 Ђорђе Марковић Кодер, Роморанка, Нови Сад 1862. |
 Јован Мушкатировић Причте, Будим 1807. |
 Симеон Симоновић, Описаније свјатаго Божија града Јерусалима, 1781. (бакрорезна књига) |
Завичајно одељење представља најмлађи организациони сектор у Библиотеци, а његова збирка има музејски карактер. Оно прикупља и чува сав писани и штампани материјал који се односи на културну, политичку и економску историју завичаја, сакупља дела аутора који живе или су рођени на завичајној територији, или су духовно везани за њу, без обзира на језик.
Данас у збирци има близу 10.000 завичајних књига на дванаест језика и преко 250 наслова новина и часописа. Као део посебног фонда тзв. некњижне грађе обрађено је и преко 250 разгледница, а систематски се сабирају и све друге врсте некњижне грађе.
 Ференц Париз-Папаи, Латинско-мађарски речник, 1782. |
 Доситеј Обрадовић, Првенац, Београд 1836. |
 Јован Рајић, Историја разних славенских народов, Беч 1794. |
 Сербска пчела Павла Стаматовића, Будим 1836. |
Завичајно одељење немогуће је заобићи при сваком озбиљном проучавању које се тиче Панчева и његове околине. Ово одељење има срећу да се сусреће само са озбиљним корисничким захтевима, да учествује у њиховим стваралачким напорима и да се радује њиховим плодовима.
 Александар Стојачковић, Историја восточно-славенског богослуженија, Нови Сад 1847. |
 Триод, румунска ћирилица, Римник 1782. |
 Захарија Орфелин, Вечни календар, Беч 1783. |
Оно је било и извор научних скупова као што су „Културно-историјска прошлост и развој библиотекарства у Панчеву“ (1994); „Књига за народ“ (1997); „Књижевна топографија Панчева“ (2001). Материјал са прва два скупа публикован је у оквиру ванредног издања панчевачког часописа Свеске, а Књижевна топографија Панчева штампана је као посебна, луксузна публикација која, по речима Миодрага Матицког, представља „поуздан водич кроз културну историју Панчева“.
Уз завичајну, чува се и збирка старе и ретке књиге која се, према тачно одређеним границама за сваки језик, састоји од преко двеста јединица.
