ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
“Утрошио сам много времена у јавне послове, у просвећивање Србије, у њену урбанизацију. Верујем у смисао служењу људском добру и трагање за истинама о људима мога доба.“
Поводом обележавања сто година од рођења српског писца, ангажованог интелектуалца и политичара Добрице Ћосића (1921-2014), у Библиотеци је приређена изложба на основу грађе из својих фондова.
Поставка се састоји из две целине. У првом делу Д. Ћосић је представљен као књижевник. Истакнут је први роман Далеко је сунце (1951), затим Корени (1954) за који добија НИН-ову награду (уједно је и први добитник овог књижевног признања), следи роман Деобе (1961) још једном НИН-ова награда.
Изложба прати Ћосићев књижевни рад и признања која је добијао. Тако му је Удружење књижевника Србије 1986. године доделило награду за изузетан значај за књижевно стваралаштво. Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу Верник (1990) и 1996. године за роман Време власти. Следе и друге многобројне награде: Кочићево перо (1996), Награда Меша Селимовић (1997), Његошева награда (1990). У Москви је 2010. године постао први добитник Награде Пушкин за изузетне заслуге у књижевности. Члан САНУ Добрица Ћосић постаје 1970. године.
Други, мањи део поставке представља Д. Ћосића који делује као политички писац, као политичар. Почетком 1943. године постаће комесар Расинског партизанског одреда. Ускоро почиње са објављивањем чланака у листу Глас и Народно ослободичачки фронт Србије. У току НОБ-а био је фасциниран Титом, да би се временом дистанцирао, а потом и жестоко критиковао титоизам. У периоду од 1992. до 1993. године одлуком Савезне скупштине Србије био је први председник Савезне Републике Србије.
Изложба је употпуњена бројним фотографијама из породичног албума: родна кућа у Дренови (крај Трстеника), са родитељима, супругом Божицом, ћерком Аном, фотографије из НОБ-а , слике с Титом. Бројни сусрети и пријатељства са Ивом Андрићем, патријархом Павлом, Јованом Рашковићем. Посебно се издваја слика Добрице Ћосића у Саборној цркви у Београду, где присуствује парастосу руском писцу и нобеловцу Александру Солжењицину 2008. године.
Добрица Ћосић је као ретко који наш књижевик деловао као политички писац и мислилац. Обележио је целу једну епоху пишући о српском националном питању, распаду Југославије, деобама, демократији. Академик Миро Вуксановић пише:
„Добрица Ћосић је човек епохе коју је означио као људско добро, али и као власт, зло и змију. Створио је мало моравско човечанство. Као писац ће бити памћен док је српског језика, међутим, као политичар ће трајати краће. И то је добро за укупну српску културу. Као човек био је пријатан, духовит и заводљив. Био је пророк. Остварио се његов песимизам.“
Изложбу приредила Љиљана Дракшан, виши библиотекар.
Извор фотографије Wikipedia.
