Градска библиотека Панчево
Слично
Поводом обележавања 125 година од рођења песника и есејисте Станислава Винавера (1891-1955), у Градској библиотеци приређена је изложба на основу грађе и литературе из својих фондова.
Станислав Винавер рођен је у Шапцу 1891. године у јеврејској породици. Широко и богато образовање стекао је Сорбони, где је слушао предавања најутицајнијег француског филозофа с почетка 20. века Бергсона. Школовање ће прекинути Први светски рат у којем је Винавер активно учествовао. Био је у чувеном ђачком батаљону, борио се на фронту, боравио на Крфу, путовао у Италију, Француску, Енглеску, Русију, где је доживео октобарску револуцију.
Као песник Винавер је почео у знаку симболизма. То опредељење обележило је прву његову књигу стихова Мјећа (1911), а одржало се и у каснијим збиркама, од којих су најзначајније Чувари света (1926), Ратни другови (1939) и Европска ноћ (1952).
Ипак, најзначајније подручје пишчевог књижевног рада је есејистика. Од њега потиче мноштво есеја, критика, фељтона, новинских чланака. Огледи о књижевним питањима, о многим нашим и страним писцима, о књижевним појавама, заузимају средишње место у његовом есејистичком опусу. Надграматика је прва Винаверова есејистичка књига. У овај избор, увршћени су есеји значајни за разумевање теорије израза и језика.
Изложба посвећена овом плодном и борбеном писцу осим што осветљава књижевне радове документована је низом фотографија из породичног албума – отац др Јосиф Аврам и мајка Ружа Винавер, сестра Мјечислава, Винавер као гимназијалац. Следе фотографије из рата – С. Винавер као капетан прве класе војске Краљевине Југославије 1937., из Другог светског рата, у немачком логору. Забележени су сусрети у Радио Београду, у Савезу књижевника Југославије, заједничка фотографија са Милутином Бојићем и Бором Продановићем.
Станислав Винавер био је полиглота светског ранга. На поставци као посебна целина предстаљен је писац као врсан преводилац. Први је превео Хашеков роман , Доживљаји доброг војника Швејка, Раблевог Гаргантуа и Пантагруела, Велико завештање Франсоа Вијона, са руског Гогољев Виј, са енглеског Доживљаји Тома Сојера Марк Твена.
Изложбу допуњују књижевни критичари који су своје радове посвећени делу С. Винавера, објавили у Зборнику Матице српске, Београдском књижевном часопису, Багдали, Поезији.
Аутор поставке Љиљана Дракшан, виши библиотекар.
