Читаоница Градске библиотеке Панчево
Петак, 28. јун у 18.00 часова
О књизи ће говорити:
- Милован Станковић
- проф др Голуб Јашовић
- Валентина Новковић, ауторка
Књига је писана обичним речима, народним говором човека који је рођен, живео и успевао да опстане у крају где природа и околности нису увек благонаклоне и дарежљиве. Валентина тај говор не улепшава, не украшава, не шминка да би се неком допао, јер он најлепше звучи баш онакав какав јесте. Књига без „паметовања”, мудровања, дељења савета и упутстава за живот, али је као целина једна велика поука и мудрост јер се навише учи од муке, сиротиње и дечје невиности. – 77 – Догађаји се ређају хронолошки почев од прадеде Анђeлка, деда Трајка који ни за живу главу не жели да напусти своје огњиште и своју муку у замену за бољи живот. „Не, ја сьм роден у планину, у планину чу умрем…”. А онда сведочанства о готово свему најбитнијем што чини живот. „Ти би да знајеш како се живело, ех, беше живот, а сьг су кујће без врата и прозори, пустеју… Све че ти рекнем, како пантим, …” „Мој си је живот големо писање!”.
Милко Стојковић
Књигом прича „Поменик“, књижевница Валентина Новковић, дала је пун значај животу и говору људи из села Битврђе на власинској висоравни. Богатством овог дијалекта бавили су се његови зналци са указивањем на књижевну баштину којој се придодаје и ова књига: „Да се помене какој се живело, работило, какој се и мукувало и радувало, колевкало и умирало.“ Валентина је у својим причама, боље казати разговорима на терену, као дијалектолошки путописац, умела свом саговорнику да постави нечујно питање, и да га слуша док говори, да јој „све че рекне“. А прича тече („Чума и вампир“), од родословне до социјалне етапе у времену живота, препознатљиве у великим задругама, до деоба, живота у ратно и поратно време, раду и надници… Радост и тегоба исказана у првом лицу, а све са циљем да – 68 – се чује онај који говори онако „како га памет учи да траг остане на овуј земљу што лелек и песму панти.“
Милијан Деспотовић
Валентина Новковић, дипломирала на катедри за руски језик и књижевост у Београду. Књижевни преводилац, песник и прозни писац. Пише рецензије, осврте, поговоре и предговоре. Члан Удружења књижевника Србије, Матице српске, Удружења књижевника Казахстана, Српске књижевне задруге, сарадник Института за дечију књижевност. Уредник у издавачкој кући „ЛиберландАрт“ и преводилац дела аутора из Русије и са простора бившег Совјетског Савеза као и аутора са енглеског говорног подручја. Поезију и прозу је објављивала у многим часописима: Књижевне новине, Траг, Књижевни преглед, Буктиња, Стремљења, Развитак, Бранковина, Савременик, Исток, Шумадијске метафоре, Екерман, Балканске вертикале, Свеске, у многобројним електронским часописима као и у релевантној периодици у Русији, Узбекистану, Киргистану, Италији, Шпанији, Пољској, Румунији, Казахстану, Индији, Вијетнаму, Шпанији и другим земљама. Заступљена у многобројним домаћим и иностраним антологијама, (приређивачи Рахим Каримов, др Агрон Шиле, Марлене Пасини, Алисија Куберска и многи други) једна од значајнијих је она за коју је одабир саставио и на румунски превео Лео Бутнару, песник, прозни писац, есејиста, новинар и преводилац, номинован од стране Удружења писаца Молдавије за Нобелову награду. У поменутој антологији су, поред Марине Цветајеве, Мајаковског, Рилкеа, и других светски познатих песника, заступљена два српска песника: Зоран Пешић Сигма и Валентина Новковић.
Песме су јој превођене на руски, енглески, македонски, румунски, узбечки, азербејџански, пољски, казахстански, киргиски, италијански, мађарски, корејски, урду, вијетнамски, балкарски, непалски, бангла и друге. Добитник многих признања за поезију и прозу. Ауторске књиге: Поезија: „Безвремено“ (Драслар, 2014) „Кап на суш“ (Партенон, 2018) „Одгонетке нежности“ , (Либерланд Арт, 2021), које су преведене на румунски, преводилац Лео Бутнару, издавач „Timpul“ (2022) турски , преводилац Арслан Бајир, („Бајгенч Китап“, 2023), јерменски, преводилац Едуард Харенц (2023) и вијетнамски, преводилац Маи Ван Ван (2024) „Небогледни пев“, рукопис који је овенчаном првом наградом у категорији поезија на Петим дринским књижевним сусретима (АСоглас, 2022)) „Немири, помирице“ ( Сунчани брег, 2023) Проза: „Два сата од збиље“ (УКС, 2020), роман „Поменик“ на призренско-тимочком дијалекту који је на Седмим дринским књижевним сусретима ( 2023 добио похвалу жирија.
Преведене књиге: „Пространство у снегу“, Лео Бутнару (2019, Алма), „Приче за младе“, Рахим Каримов,( ова књига је 2019. године освојила награду за најбоље преведену прозну књигу од стране Удружења књижевних преводилаца Црне Горе) „На крају неба“, Станислав Ли (2020, Либерланд) „Трагом душе“, Хосијат Рустамова (2021, Либерланд) „Желим да видим твоје очи“, Кучкар Наркабил (Галаксијанис, 2021) „Тужни тар“, Али Џафароглу Алијев (Либерланд, 2022), „Од суботе до недеље“, Лео Бутнару (АСоглас, 2022), „Случај у туђини“, Кучкар Наркабил ( АСоглас, 2023), „Прасак сунца“ Кришна Прасаи (Сунчани брег, 2022), „На језику песме, Арслан Бајир, ( АС оглас, 2023) Мој стих спава отворених очију, Едуард Харенц ( Центар за културу Врачар, 2024), Одлетео у свитање, Маи Ван Фан ( Центар за културу Врачар, 2024) „Шарени букет“, руска драма за децу и младе (један од преводилаца) Алма, 2019.
О њеним књигама су писали и говорили: Радомир Мићуновић, др Малиша Станојевић, проф. др Голуб Јашовић, Драган Лакићевић, Гојко Божовић, Раде Танасијевић, др Милан Орлић, проф. др Милутин Ђуричковић, мр Душан Стојковић, Слободан Ђуровић, Ана Правиловић, Ранко Павловић, Мирко Иконић, Милијан Деспотовић, др Жељко Сарић, Милован Станковић, Иван Деспотовић, Милица Миленковић, Тони Пердић, Душко Бабић, Сашо Огненовски, Арслан Бајир, Лео Бутнару, Симо Голубовић, Мирослав Тодоровић, Љубодраг Стојановић, Светлана Фуцић и други.
Превела појединачне песме или приче следећих аутора објављене у релевантној периодици у земљи и иностранству: Иван Волосјук, Станислав Ли, Рахим Каримов, Мурадин Олмазов, Маи Ван Фан, Лео Бутнару, Анатолиј Ким, Али Џафароглу Алијев, Хелена Божена Мазук – Новак, Сагин Беркиналијева, Сендоо Хандаа, Стефаниа Миола, Деепти Гупта, Јан Мариус – Татомир, Инвер Шеуџен, Натали Биссо, Ивано Муњаини, Жахонгир Мирзо, Захро Шамсаја, Џанг Џи и многих других. Са колегама преводиоцима учестовавала у десетинама заједничких књига. Новинар портала Фокус Вести, Конкретно и Показивач где су јој саговорници многи ствараоци из Русије и бившег Совјетског Савеза, али и они из наше земље и окружења, као и из света. За књижевне преводе добила је велики број награда и признања, из Санкт Петербурга признање за допринос јачању веза између Русије и Србије и преведене књиге са руског језика. Добитник књижевне награде фондације Рахим Каримов у области класичне поезије за 2022, као и прве награде „Замак Алања“ коју додељује часопис „Савремена уметност“ (Guncel Sanat) из Турске ( Алања) за 2023. Добитник награде за међународну књижевну сарадњу коју додељује из Пенсилваније (КРК) за 2023. Добитник светске награде фондације „Наџи Наман“ коју додељује истоимена фондација за 2023. годину. Уредник и водитељ редовног програма библиотеке „Милутин Бојић“, „Књижевни разговори“. Живи у Београду.