Градска библиотека Панчево
Слично
Поводом обележавања сто година од рођења великог послератног песника, зачетника модерне поезије Васка Попе, у Библиотеци је приређена изложба на основу грађе из својих фондова.
Рођен је 1922. у Гребенцу код Беле Цркве. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Филозофски факултет уписао је у Београду, студије је наставио у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концетрационом логору у Зрењанину тадашњем Бечкереку. Након завршетка рата 1949. дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду.
Прве песме објављује у „Књижевним новинама“ и „Борби“, а касније у часописима „Младост“ и „Књижевност“.
У периоду од 1954. до 1979. Васко Попа био је уредник издавачке куће НОЛИТ, а умногоме је допринео у оснивању Војвођанске академије наука и уметности 1979. у Новом Саду.
Његова поезија преведена је на двадесетак језика. Добитник је међународних литерарних признања, а 1967. додељена му је Аустријска државна награда за европску књижевност.
Васко Попа је умро у Београду 1991. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Град Вршац је 1995. основао награду „Васко Попа“ и сваке године се додељује (на дан његовог рођења – 29. јуна) за најбољу књигу поезије на српском језику.
На изложби су истакнуте прве збирке песама „Кора“ (1953) – Бранкова награда, „Непочин поље“ (1956) – Змајева награда и „Споредно небо“ (1968) као и руковет народних умотворина „Од злата јабука“.
Следе фотографије из приватног живота: родна кућа у Гребенцу, Попа с мајком и оцем, слике из школских дана након завршене гимназије у Вршцу 1940., студент у Буку-решту 1941., са супругом Хашом у Паризу 1953. као и њихова последња заједничка фотографија из Ташмајданског парка 1990. Песник и есејист Ален Боске преводио је Попину поезију на француски, а једна слика документује њихов сусрет у Београду 1957. године.
Поезија, али и лик Васка Попе био је инспирација многим сликарима: Владимиру Величковићу, Пеђи Милосављевићу… На поставци се могу видети цртежи Леонида Шејке и Оље Ивањицки.
Као посебна целина на изложби, издваја се поезија Васка Попе на румунском језику. Публикације се чувају у Завичајном одељењу Библиотеке, штампане су седамдесетих година прошлог века у издању издавачке куће Libertatea.
Књижевни критичари писали су доста и аналитично о Попиној поезији. Са поставке издваја се цитат академика Предрага Палавестре:
За његову поезију треба отворити читаво срце. Треба отворити сва врата и све прозоре на души, који су били затворени да различити ветрови не би уносили прашину и већ давно опало лишће.
Изложбу приредила Љиљана Дракшан, виши библиотекар.
