Изложба: Надежда Петровић, сликарка и родољуб

Хол испред читаонице Градске библиотеке Панчево

Поводом обележавања 150 година од рођења велике сликарке Надежде Петровић (Чачак, 1873 – Београд, 1915), родоначелнице српске модерне, у Библиотеци је приређена изложба.

Уметница је потекла из мале ликовне необразоване средине, али школовањем у Минхену од 1898. до 1903. савладала је сликарски занат. Посећивала је изложбе у Немачкој и Француској што је утицало на њену стваралачку личност. Из тог периода понела је брз и широк потез, интезивне боје, одушевљење пејзажима.

Вративши се у своју средину радила је као наставница у Вишој женској школи у Београду. Надахнута стизала је да пише, организује изложбе. Покретач је и учесник прве Југословенске колоније у Сићеву (1905), и један од утемељивача Друштва српских уметника „Лада“.

Снага и значај Надежде Петровић огледа се у покретању бројних патриотских говора. Велико је њено залагање у оснивању „Кола српских сестара“ (1903). Као велики родољуб била је добровољно болничарка у балканским и у Првом светском рату. И у тим околностима сликарка је реализовала неколико ремек дела: „Грачаница на Косову“, „Божури“, „Призрен“. Ове слике су најколористичкије и најекспресивије. Доминирају јаке боје: црвена, нарочито црвена, жута, зелена. С подједнаким жаром сликала је српске мананастире и бојишта, баш као и Париз, обале Сене, Булоњску шуму, Призрен, портрете својих суграђана.

Неуморно је радила на спасавању и неговању храбрих бораца. Живот је изгубила у 42. години услед епидемије тифуса.

Надежда Петровић је најзначајнији представник импресионизма и експерсионизма. У њену част се од 1960. у родном јој Чачку сваке друге године одржава ликовна смотра која носи њено име. Њена дела чувају и излажу Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Галерија са њеним именом у Чачку и Спомен збирка Павла Бељанског у Новом Саду. Новчаница од 200 динара носи њен лик.

На изложби се могу видети фотографије из ране младости и репродукције из различитог сликарског периода: минхенског (1898-1903), србијанског (1903-1912) и париског (1910-1912).

Као посебна целина издваја се период који је Надежда провела у балканским и Првом светском рату. Могу се видети њене фотографије пред војном болницом у Ваљеву (1915), санитет на положају у околини Призрена (1913), краљ Петар I са војском (1913) као и део писма са бојишта 1913. Поставку допуњују монографије посвећене великој уметници.

Свестрана и богата личност Надежде Петровић која се бавила ликовном критиком, фотографијом, педагошким радом, друштвеним ангажовањем, говори о њеној страственој и племенитој укључености у све токове с почетка 20 века с циљем да својом борбом утиче на напредак свог народа.

Изложбу приредила: Љиљана Дракшан, виши библиотекар.