НАЈНОВИЈЕ...
„Лука у манастирима: о заустављеним тренуцима времена“

„Лука у манастирима: о заустављеним тренуцима времена“

Градска библиотека Панчево вам представља књигу „Лука у манастирима: о заустављеним тренуцима времена“ аутора Бориса Трбића и Јелене Туцаковић, у петак 1. марта 2019. године у 19:00.

На промоцији говоре историчар Милош Милојевић и аутори.

О књизи:

„Жиче, као ни других српских манастира, нема на мапама западних хришћанских споменика или цивилизацијских достигнућа. Нису регистровани у вестима, филмовима или популарној култури.

О њима се једноставно не зна ван уских кругова посвећених. И покушаји да у тим оквирима буду примећени се своде на испразни екслузивизам или на отужно, адолесцентско настојање да се „припада“, које се по правилу завршава осјећањем изостављености или посипањем пепелом.“ (Фрагмент из књиге Лука у Манастирима).

…Када једна књига, која је у ствари необичан хибридни путопис о манастирима, успе да споји неколико равни приповедања, направи мост између Срба у матици и расејању те отвори многа питања, крећући се широким луком личне и друштвене самоспознаје, онда она заслужује посебно представљење и излазак у шире информативно поље. Она, по речима аутора, представља својеврстан саоднос историје, етнологије и фикције, те на нов и аутентичан начин отвара простор за велику полемику о могућностима представљања српске историје и културе. Но, кренимо редом.

Књига Лука у манастирима, аутора Бориса Трбића, филмског педагога из Мелбурна и Јелене Туцаковић, кустоса Етнографског Музеја у Београду најприје доноси визуелни одговор на изазове који су бачени пред српску и уопште сферу православних земаља – представити оно што припада источном духовном насљеђу на атрактиван, дубок и истовремено питак начин. Књига је уједно и мултимедијални пројекат – нуди изузетан визуелни доживљај боја, предјела и грађевина; одлазак у прошлост и покушај одгонетања историје, личне и колективне. Потрага за плавом бојом дјетињства прераста у потрагу за осмишљеним временом, за кореном, за укотвиштем. Отац и син из Мелбурна полазе на необично путовање, метаисторијско колико и историјско. Они путују кроз Стари Рас и Црну Гору, а путовање завршавају на грчком острву Егини.

Књига проблематизује маргине колико и главне правце српске историје, хвата моменте, трептаје. Поједини тренуци, чаробни описи, поетизовано васкрсавање прошлог времена, смештени су испод фотографија. Потребно је „отворити“ фотографију и ући у некадашњи свијет. Овај необичан дизајнерски „подвиг“ откривања свијета унутар корица чини од читаоца активног учесника – оног који одабира начин на који ће ући у књигу…

из приказа Милане Бабић

Биографије аутора књиге:

Борис Трбић је одрастао у Србији и Перуу. Завршио је Факултет драмских умјетности. Двадесет и пет година живи и ради у Мелбурну гдје је предавао сценарио и историју филма филма на на универзитетима Деакин, Вицториан Цоллеге оф тхе Артс, РМИТ и педагогију Медија на универзитету Монасх. Од 2006. ради на филмској школи Сwинбурне Университy оф Технологy. Писао је сценарије за кратке и експерименталне филмове на фестивалима у Мелбурну, Ванкуверу и Монтреалу. Објавио је књигу Било једном на Блиском истоку 1990 – 2010. Био је контрибутор и рецезент књиге Косово: Вера и Помирење о филму Енклава Горана Радовановића. Води програме сарадње са боливудским филмским студијима у Мумбају, Индија, и ради у изолованим урођеничким заједницама у Тенан Крику, у Сјеверној Аустралији. Ко-сценариста је документарног филма Мистерије тјескобе или Процес у биоскопској сали (2018). Специјализован је за филмску културу Блиског истока, документарни филм и палестински транснационални филм. Објављивао је у Новој српској политичкој мисли и Стању ствари.

Јелена Туцаковић је дипломирала Дизајн графике на Вишој школи ликовних и примјењених уметности и Етнологију и антрополигију на Филозофском факултету у Београду. Радила је публикације нашег националног комитета Међународног савета музеја, каталоге музејских изложби, а од 2013. је дизајнер манифестације Међународни фестивал етнолошког филма. Посљедњих седам година радила је у Етнографском музеју у Београду. Од 2016. Ради у Манаковој кући као кустос. На конзервацији археолошке и савремене керамике и порцелана радила је десет година. Живи и ради у Београду.