НАЈНОВИЈЕ...
Изложба поводом 100 година од грађанског рата и револуције у Русији

Изложба поводом 100 година од грађанског рата и револуције у Русији

ИЗЛОЖБА
Градска библиотека Панчево
7 – 30 новембар 2017.

„Обележавање 100 година од грађанског рата и револуције у Русији и њихов утицај на нашу историју“

Градска библиотека Панчево је овај значајан јубилеј обележила изложбом фотографија које се односе на Руску колонију у Панчеву, и значајне личности из историје Русије које су боравиле или живеле у нашем граду: Генерал Владимир Андрејевич Љехович, председник управе Руске колоније у Панчеву, Михаил Владимирович Родзјанко, председник III и IV царске Думе, члан Државног савета (живео је у Панчеву), генерал Константин Николајевич Смирнов, у Руско-Јапанском рату командант тихоокеанске тврђаве Порт-Артур, гроф Владимир Владимирович Мусин-Пушкин члан Националне владе генерала Врангела у изгнанству, која је одлуку о укидању донела на заседању у Панчеву 20. септембра 1922. године (лечио се у Руској болници, сахрањен је у Панчеву), математичар Константин Орлов са братом Николајем и други…

Изложене су и старе фотографије легендарне Руске болнице (данас Дом омладине), фотографије руских лекара и особља, одељења у болници. У непосредној вези са Руском болницом је и руска капела која се налазила у самој згради болнице, па смо изложили фотографије неких од икона и иконостаса који са налазио у капели.

Један део изложбе посвећен је Владимиру А. Мошину. Палеограф, византолог, слависта, рођен је у Санкт Петербургу 1894. Емигрирао је у Краљевину СХС 1920. године. Предавао је византологију на универзитету у Београду и на Филозофском факултету у Скопљу, био је директор архива Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу, оснивач је Археографског одељења у Народној библиотеци у Београду, аутор је многих научних студија, коментатор и издавач споменика словенске писмености на Балкану. Његов научни рад протеже се готово на цели бивши југословенски простор, а у једном периоду живота и рада (од 1931. до 1939. године), у време када је сарађивао са познатим именима у науци, византолозима на Београдском универзитету, Острогорским и Соловјовим, живео је и радио у Панчеву. На изложили смо представили фотографије из његовог панчевачког периода, његов службенички лист из Краљевине Југославије, а такође и списак Руса професора и матураната у Панчевачкој гимназији.

Посебан допринос културној историји града Панчева дао је А. А. Верешчагин, режисер и уметнички руководилац у Панчевачком позоришту. Александар А. Верешчагин, глумац, драмски и филмски редитељ. Рођен је у Москви 1885. године Глуму је студирао у Петрограду. У емиграцији се нашао у Краљевини СХС 1919. године. Већ од 1919. до 1921. ради у Београду, а у Загребу оснива први филмски студио. Као драмски редитељ радио је такође у Скопљу, Сарајеву, Цетињу, поново у Београду, у сезони 1924/25, а у Новом Саду ради од 1926. до 1941. године. Од јануара 1942. па све до краја позоришне сезоне 1946/1947. године ради у Панчеву. Овај део изложбе садржи фотографије са неких од представа које је Верешчагин режирао у Панчеву, старе плакате његових представа, сценографије његовог сарадника Ребезова, такође Руса.

Следе затим фотографије Француске школе Јелене Николајевне Спиридонове која је окупљала руску и панчевачку децу у периоду од 1926. до 1941. године.

И на крају смо изложили нека издања из збирке Библиотеке Руске колоније која се као руско наслеђе у српској култури чува у Градској библиотеци Панчево, и сведочи о некадашњем присуству руских емиграната у животу нашег града. Ограничили смо се на издања Државне комисије за руске избеглице у Београду, три библиотеке, Савремени руски писци, Библиотека за младеж и Дечја библиотека.

Аутор изложбе је Несиба Палибрк-Сукић