Промоција књиге „Јаблан и друге банатске бајке“

Градска библиотека Панчево вас позива на промоцију књиге „Јаблан и друге банатске бајке“, аутора Николе Петкова. Промоција ће се одржати у четвртак 13. октобра 2022. године у 19.00 часова у читаоници Градске библиотеке Панчево.

Post scriptum

Када смо пре четврт века покретали “Црепајачки гласник” намера је била да пратимо свакодневни живот у нашем селу и покушамо да сачувамо од заборава људе, догађаје и значајне датуме и појаве који су на разне начине оставили траг у историји Црепаје и Баната. Једна од тема којом смо се бавили био је и црепајачки локални говор који се не разликује много од начина изражавања у осталим селима Јужног Баната са већинским српским становништвом али има неке специфичности као што их и други имају. Тему је сјајно обрадила проф. Нина Петров, а њен текст из Црепајачког гласника број 7 из 1998. године је у прилогу.

Тема је за мене имала посебан значај, јер је обухватала не само архаичне изразе које сам упамтио, а од којих су многи још у употреби, већ и традицију, митове и легенде, истините и измаштане приче о догађајима и личностима из давне и новије прошлости које су се препричавале на саборима, вашарима и свечаностима, како у цркви тако и у кафани. Свако би нешто додао, одузео или изменио што у већини случајева не би причу оштетило већ је у неком смислу обогатило новим искуством или другачијом интерпретацијом.

Историјске околности су допринеле да се током последњих 250-300 година много тога измени у Банату: структура насеља, етнички састав становништва уз повремене велике миграције, развој привреде и економије … резултирало је фином мешавином култура, језика, религија и традиција.

Отуд у језицима народа у Банату, поред већ постојећих турцизама, речи немачког, мађарског и другог порекла. Отуд толеранција, разумевање и сарадња, међусобно уважавање и поштовање. Дуг су пут прешли банатски милитари од првих учионица 1777. до првих књига и новина, од пространих ритова до железничких пруга и узораних њива. Тешко је било са пушком у једној руци и мотиком у другој чувати прошлост и искуство и преносити све то потомству. Посао чувара прошлости одрадили су Цркве у својим списима (летописи, домовни протоколи) и ретки људи којих је у сваком селу било и који су записивали и чували оно што тадашње институције нису могле (код Ердељановића деда Јоца (?), а значајну улогу имале су и сеоске клупе и сабори који се свакодневно дешавају. Да су код сваке клупе биле камере или бар микрофони, колико би нам писана историја била богатија?!

Првобитна идеја је била да се сачини речник или лексикон старих речи пратећи одређене појмове, предмете и појаве везане за прошлост у Банату уз одговарајуће илустрације. Временом су људи и догађаји добијали на значају у односу на првобитну идеју. Захваљујући добром памћењу мноштва пријатеља и комшија, њиховој доброј вољи да са мном поделе своја искуства и напору да све то уобличим у овај запис, илуструјем пригодним цртежима и уз добру вољу издавача, јавности представим ову скромну књигу.