ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Читаоница Градске библиотеке Панчево
Петак 21. јул, у 19.00 часова
Гости:
- Новак Ђукић, аутор
- Гордана Влајић, књижевница
„САМО ТИ, ДЕТЕ, РАДИ СВОЈ ПОСАО“ – ПАНЧЕВАЧКА ПРОМОЦИЈА ТРЕЋЕ ЗБИРКЕ НОВАКА ЂУКИЋА
Овај песник нове генерације (1984), иначе из Београда, објавио је своју трећу књигу поезије, збирку под насловом „Само ти дете ради свој посао“. У мери у којој и сам наслов подсећа, горчи и снажи – чине то и Ђукићеви стихови, који траже ангажованог и мислећег читаоца који се некада грохотом смејао и који би се и данас заценио на, рецимо, монтипајтоновске саркастичне сечеве попут оног о Министарству смешног ходања.
По образовању спортски тренер, Новак Ђукић је публици познат као песник сцене који ретко објављује своје радове, а своје књижевне вечери претвара у непоновљива умотворна заједничарења.
У поговору ове књиге, који потписује књижевни критичар Владан Бајчета – стоји:
– Новак Ђукић је до сада, силом овдашњих књижевних прилика, готово искључиво био пјесник сцене. Није могао да објави књигу из два сасвим разумљива разлога: прво је послао рукопис онима о којима је ова књига, Србима, а они су помислили да је другосрбијанац. Другосрбијанцима, о којима је исто ова књига, није ни слао, јер би лако схватили да је Србин, па му је ни они не би објавили. Неповољна ситуација, тако да је морао сам.
До ове књиге је углавном рецитовао по колективним и самосталним приредбама и људи су реаговали најчешће гласним смијехом, док су га неки – има и таквих – озбиљно схватили. Сада је ред да се његови стихови најзад прочитају један за другим, да се његове поеме међусобно огледну у распореду који им је свјесно или несвјесно дат – јер у том њиховом саодносу крије се и једно од њихових најдубљих значења.
У збирци која ће бити прредстављена панчевачкој публици, коначно су се нашле и „најтраженије“ Ђукићеве песме, попут, на пример, „Хајде да се мрзимо“
… Мрзим себе као што мрзим и остале
Једном сам рођеног брата толико мрзео
Да сам себе мрзео још више
Јер нисам могао више да га мрзим
А мрзео сам га зато
Јер је њега мрзело да мрзи
И онда кад сам ухватио да га мрзим
Мрзело ме и да престанем
А и он мрзи кад га неко не мрзи… „
Или „Неко други“, из које следи строфа:
„… Неко други иде у рат у топлим чарапама
А када се врати чека га пас на капији
Машући неким другим репом
И по правилу мала нека друга деца
И он пролива неке друге сузе
Док се не врати у ловиште
Оних који нису неко други…
Улаз на промоцију је слободан, а аутор ће потписивати своје књиге.
