НАЈНОВИЈЕ...
Разговор о роману „Крусо“

Разговор о роману „Крусо“

У понедељак, 19. марта 2018. у 19:30, разговор о роману „Крусо“ Луке Зајлера.

Учествују:

Бојана Денић
Јелена Костић
Биљана Пајић
Вуле Журић

Приказ књиге „Крусо“: пад из милости пре пада Зида

Дебитантски роман песника Луке Зајлера је узбудљиво, обухватно дело немачке књижевности.

Услед трагедије Едгар, Ед се повукао у свет књижевности. Он је студент на кога његови професори могу да рачунају. Иако пун властитих сумњи, тих, трауматизован и опсесиван Ед је онај који напамет зна сва дела било ког песника о коме се поведе реч.

Др З. предлаже да Ед размисли о томе да своју завршну тезу пише о аустријском песнику Георгу Траклу. Ед то савесно прихвата и две ноћи за редом остаје будан и чита све што може наћи у библиотеци. Док ризикује на раздрманим мердевинама да би дохватио књиге са горњих полица, он схвата да га привлачи идеја пада. Она одговара његовом стању ума док наставља да плута кроз своју тугу.

Немачки песник Лук Зајлер је унео сву своју уметност, језичку складност, склоност ка заслепљујућим сликама и вештину онога што је описао као „нервни систем сећања“ у овај невероватан дебитантски роман о младом човеку у слободном паду током последњих месеци постојања некадашње Западне Немачке. Година је 1989. и стари поредак је пред колапсом, али Едијева жудња за физичким измештањем се више тиче његових личних потреба. Он се још увек бори, покушавајући да испуни празнину која је остала након Г, његове девојке, чија га је ужасна смрт и оставила у вакуму.

Саосећање почиње да се повлачи попут осеке и како време пролази, Ед наставља студије. Али онда мачка његове девојке нестаје. План се рађа. „Едгар Бендлер је одлучио да нестане, реченица као из неког романа“, размишља Ед о сопственој одлуци.

Плава обала

Ед се брижљиво припрема, планирајући да понесе мало ствари иако је спаковао велику свеску. „Била је гломазна, непрактична, али поклон од Г“. Док чисти свој стан, у кутији за ципеле проналази мапу Балтичке обале. Обала је оцртана плавом бојом а одређена места су подвучена лењиром.

Он зури у ознаке. „Могуће је, сасвим могуће, Еде, да си то учинио ти“, говори он сам себи. Али не може бити сигуран и ово га обузима док његова сећања плове кроз роман попут уточишта од свакодневног живота. Можда је то мапа његовог оца.

На страницама романа Зајлер је изградио растројеног Еда, сломљеног срца, као лик Сваког Човека – оштећеног и стварног. Сироти човек застаје и баца поглед по стану који ће напустити током лета. „За растанак је хтео да пусти неку музику, тиху, сасвим тиху музику. Неко време је стајао као обезнањен испред пећи пре него што је схватио да грамофонска плоча не може да свира на плочи за кување. Да плоча за кување не служи за репродукцију звука.“

Ако је икада неки роман написан попут симфонијског дела онда је то „Крусо“. Читање „Крусоа“ је попут слушања музике, а нарација је истовремено налаже читаоцу да ангажује своју осетљивост на ритам. Сећање постаје тематски рефрен који се брилијантно одржава. Зајлеров фантастични наратив тријумфује кроз дијалоге који непрестано понављају случајни карактер свакодневног говора. Највећа моћ „Крусоа“ лежи у карактеризацији Еда, који реагује на своју околину форензички обухватајући детаље што је типично за стање шока. У међувремену, његова сећања, од којих су многа сећања на детињство, изузетно су лепа.

Постиђени пас

На почетку приче постоји дивна сцена на железничкој станици у којој Еду прилази старац коме је потребна помоћ у селидби. Његова молба је двосмислена, и Ед примећује како је човекова „коса била зачешљана уназад у крутом блиставом луку“. Онда се појављује полиција. „Водили су и пса који је оборио главу као да се стиди своје улоге.“

Мирис мора поздравља Еда чак и пре него што напусти воз. Као дете већ је долазио на Балтик, али је сада његов циљ мало острво на обали. Нада се да ће се на Хидензеу његово срце зацелити. Идилично острво, које је у вези са позоришним писцем Герхартом Хауптманом (1862-1946) чувено је одмаралиште, уточиште за хипије и сањаре и, што је много значајније, место са кога је много источних Немаца покушало храбра бекства пливајући до Данске. Током времена ова велика армија мртвих почиње да преокупира Еда.

Није тешко бити прихваћен на Хидензеу. Ед успева да добије посао као перач судова у ресторану „Клазнер“. Ту среће тајанственог и необично демократског вођу сезонских радника Крусоа. Очите су референце на лик Робинзона Крусоа Данијела Дефоа. Овом Крусоу је очито неопходан пријатељ и он у Еду готово одмах препознаје сапатничку душу у болу. Али Зајлеров величанствени роман је много ближи по својој имагинативној замисли и филозофији „Чаробном брегу“ Томаса Мана. Ту је и ехо Ален-Фурнијеовог „Великог Мона“, и срећом само површно „Врлог новог света“ Олдоса Хакслија.

Зајлер је написао роман богат алузијама и референцама. Истовремено, његов стил је опуштен и неоптерећен, а његове слике су увек изненађујуће за читаоце.

Назад у свет

Крусо, лишен сваке ироније није Просперо, нити је овај роман адаптација „Буре“. Бескрајно прање судова је постављено наспрам покушаја бекства који су били ситуације живота или смрти. Епилог је храбра промена гласа и тона. Као да се Ед вратио у стваран свет.

Као песник који је најпознатији по својој узвишеној збирци „In Field Latin“ он је драматично променио цењену традицију немачке поезије природе. Источна Немачка у којој је одрастао је нестала а са њом је изгубљен и највећи део природног окружења. Зајлер није носталгичан; његова визија је дубока, заводљива и хумана, али ни најмање романтична. Његова уметност је таква да ствара велики, густ и предиван роман који је неодољиво читак јер његово писање делује лагано.

„Крусо“ је узбудљиво, обухватно дело немачке књижевности и може се лако показати као један од најзначајнијих романа 21. века.

Аутор: Ајлин Батерсби
Извор: www.irishtimes.com