ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Читаоница Градске библиотеке Панчево
Уторак, 15. април 2025. године у 19.00 часова
Гости:
- Исидора Точанац Радовић
- Нино Делић, аутори књиге
Књига је „Карловачка митрополија крајем 18. и почетком 19. века – демографске прилике“ је награђена Годишњом наградом Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве, Београд, од 1929. до 1938. године” за научни рад из области архивистике и историје за 2024. годину.
Монографија Карловачка митрополија крајем 18. и почетком 19. века. Демографске прилике, аутора др Исидоре Точанац Радовић и др Нина Делића, посвећена је развоју православног, тиме и српског становништва које је живело у Хабзбуршкој монархији на подручју Карловачке митрополије. Због велике територије коју је обухватала Митрополија, сложености теме и употребе статистичког материјала, истраживања из области историјске демографије српског и других православних народа остајали су углавном у оквирима мањих географских целина и хронолошких периода. Карловачка митрополија, као православна црквена организација, окупљала је највећи део православног становништва у Монархији и деловала је у склопу хабзбуршког друштвено–политичког система као целина. Праћење промена на целој територији Митрополије омогућило је ауторима другачији увид у демографске процесе у односу на парцијалне студије, као и уочавање до сада непознатих феномена.
Монографија је резултат вишегодишњих архивских истраживања аутора и њиховог рада на изворној грађи српског и хабзбуршког порекла, која је писана на српском, немачком и латинском језику 18. и 19. века. Највећи део необјављене грађе коју су др Точанац Радовић и др Делић користили у својим истраживањима чува се у Архиву САНУ у Сремским Карловцима, а мањи део у Архиву Војводине у Новом Саду и у Државном архиву Аустрије у Бечу. Основни извори за истраживања представљена у монографији Карловачка митрополија крајем 18. и почетком 19. века. Демографске приликебили су црквени пописи спроведени у време митрополита Стефана Стратимировића 1797. и 1820/22. године. Ти пописи нису сасвим непознати у историографији. Они су у овој књизи, ипак, по први пут представљени као целина и коришћени су за посматрање промена структуре православног становништва у Монархији у ширем контексту. Реч је о јединственим изворима како због бројних и разноврсних података које пружају о православном становништву, тако и због чињенице да су обухватили комплетну територију Карловачке митрополије. Проналазак извора те врсте у архивима је данас права реткост.
Текст монографије подељен је на три целине и конципиран је тако да се излагање одвија од општег оквира ка ужем, тематском. Први део је посвећен општем историјском контексту у коме су се одвијале демографске промене које су аутори регистровали својим истраживањима. Они су пратили промену ставова хабзбуршких владара према питању значаја становништва за државу, као и раст потребе за прикупљањем разноврсних статистичких података о популацији. Пажњу су посветили догађајима и појавама које су утицале на демографске промене, као што су то били ратови, промене државних граница, страдање становништва, миграције, епидемије, колонизација и слично. Посебну пажњу усмерили су ка најважнијим утицајима на демографска кретања код православног становништва у Карловачкој митрополији.
Други део књиге посвећен је пописима становништва и дат је увид у историјат и методологију прикупљања података демографског карактера која су спроводиле како државне власти тако и црквене организације у Хабзбуршкој монархији, пре свих Карловачка митрополија. Детаљно су обрађена и објашњена два подухвата пописивања која су у Карловачкој митрополији спроведена 1797. и 1820/22. Тада настале пописне свеске су уједно главни архивски извори првог реда овог научног истраживања.
Окосницу монографије чини трећи део у коме су аутори изнели главне резултате својих истраживања. Демографски процеси, промене, законитости и специфичности православне популације као целине у Карловачкој митрополији представљени су током периода који обухвата скоро четврт века, између поменутих пописа. Резултати анализа груписани су према већим црквеним управним целинама – епархијама, као и већим државним управним целинама – жупанијама угарског провинцијала и генералатима Војне крајине. На тај начин аутори су сачували прегледност дела и истовремено омогућили увид на нивоу појединих управно–географских целина у којима је живело православно становништво у Хабзбуршкој монархији. Развој православне популације сагледан је кроз четири велике тематске целине. У посебним поглављима представљени су резултати истраживања и уочене промене у бројности православног становништва Карловачке митрополије, његовој полној и етничкој структури, као и карактеристикама породичних домаћинстава. Истраживања и резултати који се односе на етничку разноврсност православног становништва, које је у пописима на основу језика идентификовано као српско, румунско, грчко и цинцарско, представљају новину у нашој историографији. По први пут је могуће јасније одредити етнички карактер православних заједница у појединим црквеним или државним областима. То је од посебне важности у источним епархијама Карловачке митрополије где су живели Срби и Румуни заједно. Зато је било могуће уочити и разлике у демографској структури православног становништва не само између различитих простора на којима је оно живело већ и према припадности етничкој заједници. Резултати истраживања представљени су, између осталог, кроз бројне табеле и графиконе у којима се на лак начин уочавају демографске разлике, кретања и промене. Аутори су податке из црквених пописа укрштали са подацима из државних пописа и других врста извора, необјављених и објављених, и вршили су упоредне анализе. Објаснили су, такође, како је и зашто долазило до уочених промена, односно како су оне утицале на развој православног становништва у Карловачкој митрополији.
Ова монографија је први научни рад у историографији, посебно у области историјске демографије, који прати демографске промене православног и посредно српског становништва у Хабзбуршкој монархији на тако широком простору и у дужем временском периоду. Демографска истраживања о православном становништву била су углавном ограничена на мање области, од насеља до појединих епархија Карловачке митрополије или неких државних управних целина. Православна популација у Монархији тако није могла бити посматрана као целина, као јединствена заједница, што је она и била у границама Карловачке митрополије. Одабрани временски период је важан због политичких и друштвених промена које су одвијале у Европи и у Хабзбуршкој монархији. Територијалним и хронолошким оквиром истраживања аутори су постигли знатно боље уочавање и дубљу анализу крупних демографских процеса на ширем простору насељеном православним, а пре свих српским становништвом.
Монографија Карловачка митрополија крајем 18. и почетком 19. века. Демографске прилике аутора др Точанац Радовић и др Делића представља значајан допринос историјској науци. Поред нових резултата и закључака које доноси о развоју православног становништва у Хабзбуршкој монархији, она јасно указује на потребу мултидисциплинарног приступа истраживачким темама, неопходност рада на изворној грађи и важност архивских истраживања у историографији.
