Промоција књиге „Српска Спарта и присаједињење Војводине Србији 1918“

Читаоница Градске библиотеке Панчево

Четвртак 13. јун, у 19.30 часова

Гости:

• Зоран Вељановић, аутор, архивски саветник и кустос-историчар,
• програмски директор Сектора за збирке, истраживања, конзервацију и рестаурацију у Музеју Војводине
• Зоран Стевановић, рецензент и архивски саветник у Архиву Војводине

На самом југу Торонталске жупаније у Краљевини Угарској Срби живели од давнина. Средином 19. века, Панчево или Српска Спарта како је српски живаљ звао своју варош, као град са широм околином уз Дунав, на самој граници са Краљевином Србијом, за Аустроугарску морахију је био важни војни бастион, а за пречанске Србе снажан национални центар који се посебно узлетео током трајања Војводства Србије и Тамишког Баната (1849–1861). У односу на владајуће народе Мађаре и Немце, Срби су појединачно били најбројнији и имали су завидану репутацију која се пре свега односила на економску снагу, а потом и на културну, образовну и верску баштину. Током бурних јесењих дана, 2. новембра 1918. године, основали су своје политичко тело: Српско народно веће, а потом и Српску народну гарду, са чијим ауторитетима су штитили интересе свог народа у граду и околини, ушли у политичку борбу, освојили власт, дочекали ослобођење и дали свој допринос присаједињењу јужног Баната и Војводине Краљевини Србији на Великој Народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године.

У плејади знаменитих личности Панчева – Српске Спарте који су се током друге половине 19. и почетком 20. века несебично дали у борби за очување националног бића у Панчеву и шире у јужном Банату, били су и чувени књижари Каменко и Павле Јовановић, Петар Милорадовић, др Јован Богданов, Душан Дуда Бошковић, Марија Јовановић, др Ђорђе Пајић, Боривоје Томић, Гига Стојнов… Ово је прича и о њима.

Биографија и одабрана библиографија важнијих дела Зорана/Драгољуба/Вељановића

Зоран Вељановић (Зрењанин 1959), професор, архивски саветник и кустос-историчар, програмски директор Сектора за збирке, истраживања, конзервацију и рестаурацију Музеја Војводине.

На Филозофском факултету – група за историју у Новом Саду дипломираоје са темом Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године. Радио је као професор историје, а потом је у Историјском архиву у Суботици био директор (1993–2001), и начелник одељења у Служби заштите архивске грађе ван архива (2002–2016). Истовремено је био и предавач и испитивачза предмет Национална историја од XVIII до XX века у Комисији за полагање стручног испита за запослене у архивима у АП Војводини (Архив Војводине – Н. Сад, 2004–2009).

Са стручном групом архивиста током (2009–2012), у оквиру Матице српске, Рукописног одељења (РОМС) и САНУ и њених дугогодишњих пројеката на заштити српске културне баштине на теренима Поморишја и Темишвара – Република Румунија (руководилац пројекта академик Василије Ђ. Крестић) радио је на стручном сређивању архива и архивскедокументације (XVIII–XX век) које су се налазиле у манастиру Бездину и Владичанском двору у Темишвару, архива СПЦО при храму Св. Вазнесења Господњег у Суботици и архива епархије Бачке – архива манастира Ковиљ).

Од 13. марта 2017. године запослен је у Музеју Војводине (Нови Сад) не радно место архивског саветника и кустоса – историчара руководилаца. Истовремено је постављен за руководиоца одељења „Музеј присаједињења 1918“, и заменика директора у Музеју Војводине (2017-2023) са задатком да осније „Музеј присаједињења 1918“, и приреди сталну поставку на тему „Присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. године“. Како нису постојале, формирао је две музејске збирке те отпочео рад на прикупљању (откуп и поклони) и сређивању и обради архивске грађе и музејских предмета у вези присаједињења Баната, Бачке Барање и Срема Краљевини Србији 1918. године, са посебним нагласком на оснивање и деловање месних Српских народних одбора/већа, портретима посланика и делегата на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена (Нови Сад 25. XI 1918). С тим у вези, од прикупљених предмета формирао је две збирке: Збирка историјских предмета; Збирка портрета знаменитих личности 1918. Од почетка 2024. године јепрограмски директор Сектора за збирке, истраживања, конзервацију и рестаурацију Музеја Војводине.

Стручни сарадник је: Матице српске, САНУ и Вукове задужбине, за чија издања (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Енциклопедија српске историографије, Бачка кроз векове – Слојеви култура Бачке) је написао већи број одредница и текстова.

Покренуо је и био уредник више републичких, покрајинских и регионалних часописа и едиција књига: у Историјском архиву Суботица (1996, покренуо је и био први уредник часописа ExPannonia), Архиву Србије покренуо је и био аутор и члан редакције едиције Водичи кроз архивску грађу Србије, у Друштву архивиста Србије (био уредник два Зборника радова са Међународног архивистичког саветовања које је организовало ДАС на Тари: 2016, и 2018). Био је секретар и уредник архивистичког часописа Друштва архивских радника Војводине Архивски анали (2012–16) и Архивска грађа, часопис Историјског архива Зрењанин (2020); У Музеју Војводине члан је уредништва часописа Рад Музеја Војводине (од 2017). Током 2017. године у Музеју Војводине покренуо је и уредник је едиције књига Присаједињење 1918.

Члан је Матице српске (од 1995) и члан УО Рукописног одељења МС (1998–2016); Као значајан писац историје, уврштен је уЕнциклопедију српске историографије, Београд 1997; За допринос у истраживању аграрне реформе и колонизације српских добровољаца и добровољачких колонија у северној Бачкој 1918–1941, добитник је Видовданске похвале (Мишићево, 2012). За дугогодишњи допринос српској култури добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије (Београд 2013); за сталну изложбену поставку Од сна до јаве. Присаједињење Војводине Србији 1918, добио је републичко музејско признање – Награду Михаило Валтровић (Чачак, 2019). За изложбену поставку у Извршном већу АП Војводине добио је награду коју додељује Скупштина АП Војводине Понос (Нови Сад, 2021).

Изложбе (сталне и тематске):

• Коло Српских сестара (1995)
• Др Јован Пачу – народни трибун (1996)
• Напред у отаџбину и славу, Поводом 80-годишњице пробоја Слолунског фронта, ослобођења и уједињења 1918–1998 (1999)
• Присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. године. Стална поставка (2018)
• Војне капе и шлемови од средине 19. до средине 20. века (2019)
• О Војводини 1948–1941 (2021)
• Константин Костић – народни трибун (2021)
• Знамените личности из доба присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. (2021)
• 39 дана који су променили Банат – Српски народни одбор у Великом Бечкереку (2022)
• Портрети знаменитих личности из доба присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. (Нови Сад, Суботица)(2022)
• Војне капе и шлемови од средине 19. века до данас (2023)
• Добровољачке колоније у бачкотополском срезу 1921–1941 (Бачка Топола) (2023)

Важнија дела:

• Мишићево (1926–1996), Прилози за монографију села Мишићева, Историјски архив, Суботица 1996.
• Српска читаоница у Суботици (1862-1959), Исто¬риј¬ски архивСуботица, Градска библиотека, Нови Сад и Српски културни центар „Свети Сава“ – Суботица Суботица – Нови Сад 1998.
• Напред у отаџбину и славу: поводом 80 – годишњице пробоја Солунског фронта, ослобођења и уједињења 1918–1998, Архив Војводине, Удружење добровољаца и њихових потомака 1912–1918, Историјски архив Суботица, Суботица, 1999.
• Југославија потреба или заблуда: Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918, прво издање,Регионални информативни центар „Никола Тесла“, прво издање: Суботица (2001); друго издање Кикинда (2006); и треће издање Нови Сад 2017, едиција Присаједињење књ. 4.
• Др Јован Пачу (1847–1902), Архив Војводине, Нови Сад 2003.
• Бомбардовање Суботице 1944,Прилог за историју бомбардовања и разарања Србијеу Другом светском рату, Мало историјско друштво – Нови Сад и Клуб љубитеља лепих уметности Аliаss Суботица, Нови Сад 2010.
• Устави и правила Српске читаонице у Суботици у XИX и XX веку, Мало историјско друштво – Нови Сад и Клуб љубитеља лепих уметности Аliаss Суботица, Нови Сад 2012.
• Добровољачка колонија Мишићево 1918–1941, Мало историјско друштво, Нови Сад 2012.
• Коло Српских сестара 1938–2008, Мало историјско друштво, Нови Сад и Коло Српских сестара Суботица, Нови Сад 2012. (коаутор Д. Мусин)
• Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица, XVIII/1,Историјски архив Суботица, Суботица 2012, (коаутор Т. Сегединчев)
• Водич кроз архивске фондове Историјског архива Суботица, XVIII/2,Историјски архив Суботица, Суботица 2016, (коаутори Т. Сегединчев, З.Матијевић)
• Водич кроз архивске фондове за архиве у Војводини, Друштво архивских радника Војводине, Нови Сад 2014. (коаутор Т. Сегединчев)
• Од сна до јаве, Присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918, 2. допуњено издање, Музеј Војводине, Нови Сад 2020.
• Записници Српског народног одбора у Великом Бечекреку, едиција Присаједињење 1918 књ. 9, Музеј Војводине и Историјски архив Зрењанин, Зрењанин – Нови Сад 2019. (коаутор В. В. Мицова)
• Добровољачка колонија Бајмочка Рата 1918–1941. Прилози за историју добровољачких колонија у Војводини, Музеј Војводине, едиција Присаједињење 1918, књ. 10, Музеј Војводине, Нови Сад 2020.
• Константин Костић – народни трибун 1918, 2. допуњено издање, Музеј Војводине, Нови Сад 2021) (коаутор др Д. Костић)
• 39 дана који су променили Банат – Српски народни одбор у Великом Бечкереку 1918, Нови Сад 2021. (коаутор В. В. Мицова)
• Портрети знаменитих личности из доба присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918,Музеј Војводине, Нови Сад 2021.
• Војне капе и шлемови од средине 19. до средине 20. века из колекције Дејана Крагића, 2. измењено и допуњено издање, Музеј Војводине, Нови Сад 2021.
• Личности и догађаји из доба присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. Музеј Војводине, едиција Присаједињење књ. 11, Нови Сад 2021.
• Павле Добановачки и Српски народни одбор у Сентомашу/Србобрану 1918. Музеј Војводине, едиција Присаједињење књ. 12, Нови Сад 2022.
• Знамените личности Великог Бечкерека из доба ослобођења и уједињења 1918. Музеј Војводине и Историјкси архив Зрењанин, едиција Присаједињење књ. 13, Нови Сад–Зрењанин 2022. (коаутор В. В. Мицова)