ИЗЛОЖБА: БОРИСЛАВ ПЕКИЋ (1930-1992) – 90 година од рођења

„Живимо у времену чуда у коме су чуда окренута против човека“

Поводом 90 година од рођења једног од најзначајнијих писаца српске књижевности XX века, приређена је изложба која осветљава разнолику и богату личност истакнутог књижевника.

Борислав Пекић је рођен у Подгорици 1930. године. Детињство је провео у Книну, Цетињу, Новом Бечеју и БАВАНИШТУ у Банату.

„Живели смо у Баваништу, једном селу Јужног Баната где се рат мало осећао и немаштине није било.“

Неприлике у пишчевом животу настале су 1948. године када је постао члан илегалне студенско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије. Казну строгог затвора у трајању од 15 година издржавао је у КПД Сремска Митровица и у КПД Ниш (на поставци се може видети фотографија из тог периода).

Након овог периода Пекић се посветио писању драмских дела за позориште, радио и телевизију. Радио је у филмској индустрији као сценарист. Његов текст Дан четрнаести представљао је Југославију на филмском фестивалу у Кану 1961. године.

Значајан део у пишчевом животу одвијао се у Лондону (1970).

„Отишао сам да повратим унутрашњу и уметничку слободу“

(на поставци се могу видети фотографије са супругом Љиљаном и ћерком Александром).

Богато књижевно стваралаштво може се видети на изложби. Издваја се први Пекићев роман Време чуда (1965), други роман Ходочашће Арсенија Његована (1970) за који добија НИН-ову награду као и друга бројна признања: Његошева награда (1987) за дело Златно руно, Награда Милош Црњански за роман Године које су појели скакавци (1989) и друге награде.

Документовано фотографијама на поставци је истакнута пишчева политичка активност. Са истакнутим интелектуалцима у Србији 1990. године он је основао Демократску странку. Постаје њен председник и члан Главног одбора. Учествује у уређивању обновљеног листа Демократија.

О Пекићевом стваралаштву писали су бројни књижевни критичари. Као посебна целина издавајају се радови Добривоја Станојевића, Небојше Лазића, али и завичајних писаца Милене Стојановић и Милана Орлића.

Лепу успомену на Борислава Пекића носи књижевник Филип Давид:

„ Остаје у мом сећању као један од најдивнијих људи које сам у животу упознао. Мудар, тактичан, толерантан благ. Сада ми се чини да је у једном животу имао више живота. Јер никоме није остао дужан: ни породици, пријатељима, а понајмање књижевности.“

Борислав Пекић је преминуо 2. јула 1992. године у Лондону. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана у Београду. Након његове смрти основан је Фонд „Борислав Пекић“, чији је директор Љиљана Пекић. Циљ Фонда је промоција и публиковање Пекићевих дела, старање о пишчевој заоставштини као и годишња додела „Награде Борислав Пекић“ за књижевна дела у настајању.

---

Изложбу приредила: Љиљана Дракшан, виши библиотекар.