НАЈНОВИЈЕ...
ИЗЛОЖБА: „Човек је широк ја бих га сузио…“ Ф. М. Достојевски

ИЗЛОЖБА: „Човек је широк ја бих га сузио…“ Ф. М. Достојевски

Поводом обележавања 200 година од рођења великог руског писца Фјодора М. Достојевског (1821-1881) у Градској библиотеци је приређена изложба на основу грађе из својих фондова.

Живот и стваралаштво највећег руског књижевника били су нераздвојиви. У својим делима обрађивао је мотиве слободе, љубави, љубоморе, постојање Бога и атизма, нихилизма, христологије, патње, мржње, злочина и казне.

Изложбом су хронолошки представљени први књижевни радови Бедни људи (1845), Њеточка Њезванова (1849), Записи из мртвог дома (1860), Идиот (1867)…

Поставку чине породичне фотографије Ана Достојевскаја (пишчева мајка) са ћерком Љубов и сином Фјодором, слика Достојевског као војника и инжењерског поручника (1859), као и изабране мудре мисли: „Тешко је и помислити како се може изопачити људска природа“, „Прикривате ли било чим прљавштину, она ипак остаје прљавштина, „Подла душа ослободивши се јарма, сама угњетава.“…

Део изложбе посвећен је мишљењу других писаца који су ценили пишчеву генијалност као књижевница Исидора Секулић „Достојевски је врх над врховима. Он је врх наш словенски … Достојевски то није литература, то је чудо, Томас Ман га назива највећим психологом у светској књижевности, а Николај Берђајев, руски филозоф каже да Достојевски заслужује епитет филозофа више него многи професионални филозофи.

Један део поставке чине најновије фотографије недавно рестаурираног музеја у Москви (у прошлости то је била болница за сиромашне), а који је отворен поводом 200 година од рођења књижевника.

Као засебна целина на изложби су дела Фјодора М. Достојевског на руском језику, припадају Библиотеци Руске колоније, а она припада фонду Градске библиотеке у Панчеву. Већина истакнутих публикација издата је у Берлину 20-их година прошлог века.

Изложбу приредила Љиљана Дракшан, виши библиотекар.