Изложба: „ Има нечег лепог у лету, а с летом нечег лепог у нама“

Ове године обележава се 125 година од рођења великог руског песника Сергеја Александровича Јесењина (1895-1925). Тим поводом у Библиотеци је приређена изложба коју чини избор Јесењинових дела, фотографија и литературе о њему.

На поставци се могу видети фотографије из породичног албума: родна кућа у Константинову, родитељи, сестре Јекатерина, Катја и Шура, прва супруга Зинаида Рајх, Јесењин као војник санитета у Царскоселским болницама, као и прва песма Бреза коју је песник објавио у Москви у дечјем листу Мирок 1914. Потписана је псеудонимом Аристон, а песниково ауторство утврђено је тек 1955. године.

Као посебна целина на поставци издвајају се фотографије Јесењинове велике и несрећне љубави Исидоре Данкан, америчке плесачице „Ти си моја бреза која хода“ са којом се овај песник венчао 1921. године и отишао у Америку.

Лепотом лика и дела дивила се и велика сликарка Оља Ивањицки (1931-2009). Она је богато илустровала публикацију Голубен века плавет века – С. Есенин, објављена у Београду 1995. и која заузима значајно место на изложби.

Поставку допуњују Јесењинови стихови на српском и руском језику као и аутори који су писали књижевну критику његових дела: Вукашин Костић, Љуба Вукмановић, Игор Јевсин.

Јесењинова поезија ужива љубав читалаца широм света, у нашој земљи један је од најомиљенијих песника. Први стихови преведени су на српски језик још за песникова живота 1922. године, а прве две збирке песама 1931. Његова лирика утицала је и на српске песнике. Везе у стваралаштву видљива је код Радета Драинца, Мирослава Антића, Слободана Марковића, Стевана Раичковића, а Данило Киш и Радивоје Константиновић радо су преводили Јесењинове стихове.

Људска и песничка судбина овог великог руског књижевника (живео је само 30 година), тешко да има премца у руској, али и светској књижевности. Умро је 1925. године без коначног одговора: да ли се Јесењин обесио или је убијен? Ипак његово богато стваралаштво живи и даље у његовој домовини и у свету, драго и блиско данашњем човеку, растрзаном немирима доба и жељном људскости и лепоте.

Изложбу приредила Љиљана Дракшан, виши библиотекар.