ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Програм Мајских дана књиге у Панчеву 2023. године
Среда, 24. maj у 9.30 сати
Градска библиотека Панчево
- Свечано обележавање Дана градске библиотеке и славе Свети Кирило и Методије.
- Промоција мајског броја часописа Читалиште,
- Додела Плакете Читалишта, и отварање изложбе Весне Петровић и Дубравке Симовић
- Рукописна књига у библиотекама фрушкогорских манастира.
13 сати
- Научни скуп Библиотеке и идентитет 4
19 сати
Кафе Галерија
Лауреат Нинове награде
- Разговор о књизи Данице Вукићевић Унутрашње море
Модератор: Јасмина Топић
Гости: Даница Вукићевић, Милена Ђорђијевић и Васа Павковић
(У случају неповољних временских прилика, програм се одржава у Градској библиотеци Панчево)
Четвртак, 25. мај у 9.30 сати
Филолошки факултет у Београду
- Научни скуп – округли сто Библиотеке и идентитет 4 (други дан)
Понедељак 29. мај у 20 сати
Кафе Галерија
Лауреат Кочићевог пера
- Разговор о књизи Енеса Халиловића Секвоја
Гост: Енес Халиловић
Модератор: Немања Ротар
(У случају неповољних временских прилика, програм се одржава у Градској библиотеци Панчево)
Уторак, 30. мај у 20 сати
Кафе Галерија
Лауреат награде Владан Десница
- Разговор о књизи Дејана Алексића Петља
Гост: Дејан Алексић
Модератор: Немања Ротар
(У случају неповољних временских прилика, програм се одржава у Градској библиотеци Панчево)
Среда 31. мај у 20 сати
Кафе Галерија
- Разговор о књизи Владимира Ђукановића Блистање
Гост: Владимир Ђукановић
Модератор: Немања Ротар
(У случају неповољних временских прилика, програм се одржава у Градској библиотеци Панчево)
Писци, награде и вештачка интелигенција
Пре двадесет година осмислио сам и покренуо манифестацију Мајски дани књиге у Панчеву. Била је првобитно замишљена као сајам књига на отвореном, али само првих неколико година је то имало смисла. Један за другим нестајали су стари издавачи. Велике и некада моћне издавачке куће, са својим пробраним едицијама и библиотекама, постале су прошлост као и одређени жанрови, које ретко ко данас објављује, а још ређе чита, попут путописа, есеја, писама, дневника и поезије. Нови, махом комерцијални издавачи, нису имали рачунице да штампају оно што тржиште, саткано од интереса публике, не жели, не воли и чему се не одушевљава. Држава је полако престајала да субвенционише поље штампања књига и тако смо постајали, из године у годину, све више засипани тривијалним насловима. Временом, осипала се и стара публика, верна прошлости и старинском густирању литературе, а млади нису себе проналазили у простору лепе књижевности.
Писци су, и даље долазили, из свих делова света. Манифестацију су отварали амбасадори, политичари, академици, угледници разних фела и у Градској библиотеци могла се чути књижевна, пречишћена мисао. Било је изложби, концерата, дружења, чак и уз уз војнички пасуљ и добро Вајфертово пиво. Та окупљања, заснована на постулатима хуманизма, а не технократије, била су пресудна да Мајски дани књиге трају у времену.
Овогодишњи Мајски дани књиге, акценат стављају на књижевне награде. Премда и оне губе трку са модерним, забављачким програмом и свеопштим појефтињењем живота. Интересовање публике за књигу и добитника одређене награде, није ни близу као пре двадесет година. Али то не значи да од признања и стварања треба одустати. Ове године одабрали смо неколико аутора коју су нам драги, пре свега као људи, а потом и као награђени писци.
А ту је и нова тема, врло интересантна, али и потенцијално кобна за судбину књиге и писаца. Вештачка интелигенција прети да збрише одређена занимања. Ако робот може за тридесет секунди да напише есеј на било коју тему или причу, може и роман, а може да створи и поезију. Онда ће и писци, као и стари издавачи, нестати једнога дана. Ко ће то од нове публике, која није вична подробном познавању литературе, успети да разлучи, на основу текста, ко га ствара – машина или човек? То је једна песимистичка будућност, али могућа. Остаје да сачекамо наредних двадесет година манифестације па да видимо где смо и да ли још постојимо. До тада, упркос свему и у инат свима, остајте ми здрави, весели и начитани.
Немања Ротар
