ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Sreda 24. мај у 19 сати
Кафе Галерија (др Светислава Касапиновића 18)
Лауреат Нинове награде
Модератор: Јасмина Топић
Гости: Даница Вукићевић, Милена Ђорђијевић и Васа Павковић
(У случају неповољних временских прилика, програм се одржава у Градској библиотеци Панчево)
Даница Вукићевић
Књижевница и песникиња Даница Вукићевић, добитница је Нинове награде за најбољи роман (Унутрашње море) написан на српском језику у 2022. години. Књижевница, рођена у Ваљеву, годинама уназад живи и ради у Београду. Дипломирала је на Филозофском факултету Општу књижевност и теорију књижевности и Женске студије.
Добитница је награда ПроФемина, Биљана Јовановић, Милица Стојадиновић Српкиња.
Од својих књижевних почетака, поред поезије, Даница пише и објављује прозу. Док се у првој половини деведесетих година представила песничким књигама Као хотел на ветру и Када сам чула гласове, у другој половини деведесетих читаоцима се представила прозним књигама На плажама и Живот је горила.
У свом богатом стваралачком опусу објавила је књиге поезије: Као хотел на ветру, Када сам чула гласове, Матица, Шаманка, Лук и стрела, Прелазак у једну другу врсту, Високи фабрички димњаци, Светлуцавост и милост, Док је сунца и месеца, Ја, Клаудија, …
Објавила је и књигу кратке прозе На плажама, прозну књигу Живот је горила, и књигу прича Мајка обрнутих ствари.
Поред писања бави се и књижевном критиком и есејистиком. Песме су јој превођене на шпански, енглески, немачки, пољски, француски, грчки, македонски, холандски…
Њени радови нашли су своје место и у значајним часописима широм света (ПроФемина, Реч, Књижевне новине, Репортер, Северни бункер, Књижевни магазин, Данас, Овдје, Независни, Повеља, Студент, Тиса, Летопис Матице српске, Сент, Поезија, Сарајевске свеске…
Роман Данице Вукићевић Унутрашње море, формално инвентиван, преиспитује проблеме егзистенције од приватне до друштвено-политичке равни, од материјалности свакодневице до кључних унутарњих драма појединаца у савременом свету. Језичком суптилношћу и силовитошћу, Даница Вукићевић трансформише фрагментарни начин писања у целовиту романескну слику света.
Васа Павковић
Васа Павковић је рођен у Панчеву 1953. године. У родном граду је завршио основну школу и гимназију. На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1976. године на групи за српско-хрватски језик и јужнословенске књижевности. Магистрирао је на истом факултету са темом Речник поезије Милана Ракића 1979. године. У Институту за српски језик ради од јануара 1977. године. Тренутно је пензионер.
Дела:
Речник поезије Милана Ракића, Матица српска, Нови Сад 1984. Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2007. (Аутори: М. Вујанић, Д. Гортан-Премк, М. Дешић, Р. Драгићевић, М. Николић, Љ. Ного, В. Павковић, Н. Рамић, Р. Стијовић, М. Тешић и Е. Фекете). Орнитолошки речник, Матица српска, Нови Сад 2016. (Аутори: Дејан Милорадов, Васа Павковић, Слободан Пузовић и Јавор Рашајски). Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Београд (у ауторском тиму за израду Р. САНУ од 13. тома), Шум Вавилона, критичко поетска хрестоматија млађе српске поезије, КЗ Новог Сада, Нови Сад 1988. (са М. Пантићем), Све стране света, текстови из страних књижевности, ЗК Панчева, 1987. Критички текстови, савремена српска проза, Просвета, Београд 1997. Дух модернизма, есеји о српским песницима XX века, Народна књига, Београд 2000. Поглед на свет, есеји из светске књижевности, Рад, Београд, 2002. Поглед кроз прозу, есеји о српским прозаистима XX века, Дневник, Нови Сад 2006. Девет заборављених приповедача, Браничево, Пожаревац, 2006. Стих и смисао, есеји о српским песницима, Сл. гласник, Београд, 2010. Пустоловине с поезијом, песници, књиге, песме, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015.
Милена Ђорђијевић
Милена Ђорђијевић (1980) дипломирала је, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Запослена у Народној библиотеци Србије као уредница књижевних и трибинских програма, у оквиру којих је, само уконтексту циклуса „Вечери на Косанчићу“, интервјуисала око стотинак савремених писаца из Србије и региона.
Објављује научне радове и књижевне приказе у научној и књижевној периодици. Вишегодишња је спољна сарадница Политикиног подлистка Културни додатак за који редовно пише есеје, књижевне приказе, књижевну критику као и интервјуе са књижевницима.
Коприређивач је публикације Писци из Србије (у издању Народне библиотеке Србије) и ауторка научне монографије Сукоб Истока и Запада у делима Достојевског, Андрића, Памука и Куција (у издању Народне библиотеке Србије). Била је чланица жирија Најбоље међу најчитанијим књигама Народне библиотеке Србије, Награде „Ђура Ђуканов“, а од 2022. године чланица је Нинове награде за роман године.
Јасмина Топић
Јасмина Топић рођена је 4. августа 1977. Завршила Филолошки факултет Универзитета у Београду, на групи српски језик и књижевност. Пише поезију, прозу и књижевну критику, те новинске текстове и колумне.
За збирку Пансион. Метаморфозе награђена Матићевим шалом 2002. године – за најбољу књигу песама. Уређује Зборник поезије и кратке прозе младих с простора бивше Југославије Рукописи. Песме су јој преведене на словеначки, македонски, пољски, енглески, португалски и немачки језик. Године 2008. борави у Бечу као добитница књижевне стипендије аустријског КултурКонтакта, а 2012. на резиденцији Камов у Ријеци. Живи у Панчеву.
Најзначајније њиге: Сунцокрети. Скица за дан, Пансион. Метаморфозе, Пројекат Кортасар, Романтизам, Тиха обнова лета…
