ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Градска библиотека Панчево вас позива на књижевно-музичка промоцију књига Горана Хаџи-Боричића „Дечак са хармоником“, „Дани од туге“ и „За добро јутро и лаку ноћ“.
Промоција ових књига биће одржана у четвртак, 3. марта 2022. у 19:30 часова у читаоници Градске библиотеке Панчево.
Гости:
- Горан Хаџи-Боричић са пријатељима.
Горан Хаџи-Боричић рођен је у Београду, где је и дипломираона Катедри за југословенске књижевности и српски језик. Ради као професор у једној београдској средњој школи.
Почео је да пише релативно касно, сликовница Тужни мрав објављена је 1990. године. Но, убрзо се размахао, те је досад објавио четири збирке песама, два романа, две илустроване поеме, прегршт сликовница, а изведена му је и једна радиодрама (за децу, наравно). Стални је колумниста једног породичног недељника (рубрика Не само о језикуу Илустрованој политици), а повремено објављује есеје и чланке у периодичној штампи. Преводи и препевава са неколико страних језика, а његов бенд “Бендити“ изводи ауторске песме за децу.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Дани од дуге / препеви рок поезије (2018)
Збирка од 58 (педесетиосам) песама, препеваних са седам језика: енглеског, италијанског, шпанског, португалског, француског, грчког и руског. Сви препеви прошли су проверу сарадника који те језике познају, односно њима владају.
Основна идеја била је да се песме могу певати на српском, због чега се дешавају неке промене или редукције садржаја, али само у детаљу, укупна атмосфера и порука доследно су пренете.
Жанровску одредницу да се ради о рокенролу, баш као и у стварности, треба узети условно – елементи блуза, попа, џеза, кантрија… присутни су готово по правилу у савременој музици, чак и оној коју називамо озбиљна или класична.
Један од задатака које је аутор преузео на себе био је да се обрати пажња (и) на текстуални део популарних нумера, из два разлога: 1) често је то “јача“ страна неке песме или аутора (Дилан, Јанг, Коен…) и 2) непознавање садржаја доводи и до тога да се “смејемо на погрешним местима“, односно да песму доживљавамо чак и супротно од намере њеног аутора.
Збирка се завршава песмама из осамдесетих, када се – по личном осећају аутора, наравно – у њима налази све мање поезије, а све више празних, па и бесмислених, текстова. И званично се успоставља разлика између песника и текстописца, отприлике као што је разлика између музичара и музиканта.
Дечак с хармоником / (ауто)биографија у 12 прича (2019)
“Ово су приче о невољама и искушењима из детињства и младости, о тражењу прибежишта, о проналажењу саговорника и сапутника, и саучесника у разумевању; о тренуцима велике самоће и о њеном превазилажењу. Сенка сете сећања није сведок туге. То нису тужне приче о детињству, напротив. Патина сете је копрена човека који нам прича, и који је био онај дечак, био је син и унук, а сада је тата, готово пајташ синова“ (из поговора др Милована Миловића).
Ових дванаест прича могу се посматрати као својеврстан постмодерни роман, као биографија једног несуђеног хармоникаша а данас оца двојице синова, односно као аутобиографија самог Хаџи-Боричића. Ово тим пре, што су апсолутно сви ликови у књизи аутентични односно заиста постојећи.
“… ова књига је прича о времену. Једном и јединопостојећем: оном у нама. Оном због којега Дечак осети језу увек када помисли на Златокосу, иако већ одавно није дечак. И стид када се сети својих руку на једним малим женским грудима, иако је већ одавно муж и отац. И сумњу и стрепњу шта ће мати рећи, иако је и сâм родитељ, а мајке више нема међу живима. И нису неке приче у њој за децу, а неке за одрасле: све су приче за тебе, читаоче мој! Само што ћеш неке разумети у овоме сада, а неке у неком другом сада…“ (Уместо поговора, аутор).
За добро јутро и лаку ноћ / песме за децу (а помало и за родитеље, 2020)
Песме су разврстане у осам поглавља, седам за децу + родитељски додатак: Песме које расањују (нпр. Буђење), Песме које скачу њачу њиште кокодачу итакодаље (Бели зец), Речник страних речи од А до Б (Анемија), Ма шта ми рече (Тата акробата), Мој мали именик (Андрија, Ђурђа), Ех деца и ух родитељи (Ја сам ја!), Оно када те сврбе очи (Центрафор),а из Родитељског додатка овом приликом издвајамо песму Шта да се ради, у којој писац износи своје планове за будућност:
Планове имам шта ћу да радим
мени је врло до мене стало:
нећу да старим, ја ћу да младим
а можда и да порастем мало!
Песме су у везаном стиху, разноврсног метра. Различити облици риме песме чине динамичнима, тако да се избегава досада или успављивост. Везани стих и рима, то су детету ослонци, стајне тачке које му требају да се не изгуби у непознатом садржају. Разноврсност и занатско умеће чине да је свака песма (ипак) свет за себе, повезан са осталима али опет самосталан и целовит.
