ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Градска библиотека Панчево вас позива на промоцију књиге „ЗАШТИТА МОРА И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – Међународна Конвенција о спречавању загађења мора са бродова“, аутора Соње Кетин и Бобана Костића. Промоција ће се одржати у четвртак 24. марта 2022. године у 19.00 часова у читаоници Градске библиотеке Панчево.
Гости:
- проф др Соња Кетин, ауторка
- проф др Раде Биочанин, рецензент
- проф др Марко Андрејић, рецензент
Рецензија књиге проф др Соња Кетин
Ванредни проф. др С.Кетин: „Заштита мора и животне средине – Међународна Конвенција о спречавању загађења мора са бродова“
Још када су 1972. године Уједињене нације поставиле свој Програм за заштиту човекове околине (United Nations Environmental Programme – UNEP), a који је уследио након Конференције УН о Заштити човекове околине, одржане у Стокхолму јуна исте године, свест о потреби заштите природе од загађења која изазива човек почиње да расте. Како је наведено у УН Програму, управљање животном средином значи спровођење основних стратешких активности, којима се дефинишу плански принципи и критеријуми заштите, одређују се средства и дефинишу правци развоја животне средине. Стога, заштита животне средине не треба да буде лимитирана економском или друштвеним развитком већ појединачни и колективни напор свих чланица УН.
Уследило је доношење Међународне конвенције о спречавању загађења мора са бродова из 1973. године, а потом и њених измена и допуна Протоколима из 1978. и 1997. године. И Конвенција и протоколи сачињени су у Лондону, у оригиналу на енглеском, француском, руском и шпанском језику и усвојени у склопу Међународне поморске организације (IMO). Они представљају почетак рада ове организације на пољу заштите природе. Тај напор признат је 1997. године, када је Међународној поморској организацији уручена Оназисова награда за очување околине.
Мада је Међународна Конвенција о спречавању загађења мора са бродова усвојена у Лондону 1973. године, након конференције коју је организовала агенција УН за сигурност пловидбе и заштиту мора од загађења, проблем се јавио у вези њеног ступања на снагу. Наиме, захтевана је ратификација Конвенције од стране 15 држава чија трговачка флота чини не мање од 50 процената укупне светске тонаже. Али, у наредне три године, ратификовале су је само Јордан, Кенија и Тунис. Основна препрека за ратификацију Конвенције била је чињеница да су Прилоr I и Прилог II били обавезни, док су остала три прилога о заштити од загађења упакованим штетним материјама, отпадним водама и ђубретом била опциона. И тако, упркос значају, МАРПОЛ конвенција није била ратификована.
Након неколико поморских несрећа у којима су танкери испустили веће количине нафте и уља у море, сазвана је у фебруару 1978. године Конференција о спречавању загађења са танкера на којој је усвојен Протокол уз МАРПОЛ конвенцију (1978 MARPOL Protocol). Овај протокол омогућио је чланицама Организације да приступе Конвенцији тако што ће прихватити Прилог I (о уљу и нафти), док други Прилог (о хемикалијама) неће бити обавезан три године од ступања Протокола на снагу. На овај начин, чланице су добиле време и простор да превазиђу техничке проблеме везане за прихватање тог прилога. Овај комбиновани текст, који се у литератури означава као MARPOL 73/78, ступио је на снагу 2. октобра 1983. године. Међу ратификацијама које су довеле до ступања Протокола на снагу, била је и ратификација у СФРЈ, која је Протоколу приступила 31.10.1980. године. Република Србија је као правни наследник СФРЈ чланица Међународне поморске организације и све ратификоване конвенције и протоколи имају обавезујућу снагу. То значи да је текст Конвенције са протоколима саставни део правног система у Републици Србији и да сви усвојени законски и подзаконски акти морају садржински бити усклађени са њима.
Књига је припремљена за студенте Високе бродарске школе академских студија у Београду. Користиће се као уџбеник на основним академским студијама оба смера и као основна литература на последипломским студијама за предмет управљање отпадним материј ама са бродова. Обимна материја регулисана МАРПОЛ Конвенцијом подељена је у 6(шест) поглавља: спречавање загађења мора од зауљених материја; спречавање загађења мора од материја у ринфузном облику; спречавање загађења мора од материја у пакованом облику; спречавање загађења мора од отпадник вода са брода; спречавање загађења мора од отпада са брода и спречавање загађења мора од ваздуха са брода. Детаљно тумачење пој мова и представљање правила из Конвенције, олакшава савлађивање те материје.
На крају, аутор представља и форме образаца и уверења који се у користе у пловидби у вези загађења и његовог спречавања, чиме се наведена правила везују за практичне аспекте са којим се посада cycpeћe.
Додатном квалитету текста доприносе фотоrрафије, графички и табеларни прикази који су дати. Због тога, ова се књига може користити не само за потребе официра и посаде на броду, већ и запослене у државној управи који се баве пловидбом, лукама или заштитом животне средине.
Из свих наведених разлога, препоручујем књигу колегинице Кетин за објављивање.
Ванредни професор др Ирис Бјелица Влајић
Висока бродарска школа академских студија
проф др Соња Кетин радна биографија
Ванредни професор др Соња (Богдан) Кетин (девојачко Стефанов) рођенa је 30. новембра 1969. године у Панчеву. Завршила је математичку гумназију Урош Предић у Панчеву. Дипломирала на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду 1996. године, са оценом 10 на дипломском раду из области хемијског инжењерства. На Факултету Техничких наука у Новом Саду уписaла је пост-дипломске студије на смеру Инжењерство заштите животне средине. Магистарске студије завршила је 2004 године са просечном оценом 9,17 свих положених испита према акредитованом програму магистарских студија и одбранила магистарску тезу из области Процене ризика и ИППЦ у нафтно-петрохемијској индустрији, чиме је стекла диплому Магистра инжењерства заштите животне средине, Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду. Докторску дисертацију под насловом „Развој модела интегралне контроле и спречавање загађења у нафтно-петрохемијском комплексу – на примеру Панчева„ одбранила је на истом факултету 2012. године. Током израде магистарске и докторске тезе ментор јој је била проф. др емеритус Мирјана Војиновић Милорадов.
По завршетку основних студија радила је као професор хемије у средњој хемијској школи. Водила је наставу из органске хемијске технологије и физичке хемије у Панчеву. Од 1997 године радила је у ХИП-Петрохемији на пословима безбедности, заштити здравља и животне средине, пројектовању и планирању развојих програма, нових инвестиционих постројења и израдом пројектне документације. Учествовала је у више развојно-инвестиционих пројеката од стратешког значаја фабрике. Стручно се усавршавала 2005. године у Италији из области заштите животне средине и одрживог развоја. Учествовала у више обука у организацији италијанског Министарства на заштиту животне средине.
Пројектовала и планирала антикорозиону заштиту у фирми Јадран за велика простројења ЕПС-а. Пројектовала и контролисала безбедност и заштиту здравља у фирми Архи.про у грађевинској индустрији. У Енергопројект-Ентел радила на интернационалним пројектима за Катар и Црну Гору(отпадне воде сложених процесних система). Као одговорни пројектант технолошких процеса урадила више од 20 пројеката из области технологије, хемије, индустрије, инжењерства заштите животне средине, прехрамбене индустрије, гасних и бензинских станица.
Соња Б Кетин је рецензирала радове за водеће међународне часописе са SCI листе (Polish Journal of Envrionmental Studies, Thermal Science, Macedonian Journal of Medical Science, Environmnetal Monitoring and Assessment, Ciencia e Agrotechnologia и Journal of Medical Internet Research).
Тренутно ради као ванредни професор на ФИМЕК Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Сад. До недавно је радила на Високој бродарској школи академских студија Беогрaд.Држала је предавања и вежбе на предметима Екологија и заштита мора, Управљање отпадом са бродова и Корозија и заштита материјала.
Објавила је радове у водећим научним међународним часописима у Немачкој, Пољској, Србији, Тајланду, Румунији, Бугарској, Русији, Турској, Украјини, Хрватској, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори, Мађарској, Енглеској и др. Награђена је дипломом Михајла Петровића Аласа за математику и дипломом Ђура Даничић за српско-хрватски језик.
