НАЈНОВИЈЕ...
Промоција романа „Минијатуре“

Промоција романа „Минијатуре“

Градска библиотека Панчево вас позива на промоцију романа „Минијатуре“, ауторке Александре Михајловић.

Представљање овог романа биће одржано у четвртак, 02. јуна 2022. године у 19 часова у читаоници Градске библиотеке Панчево.

Говоре:

  • Ивана Б. Спасовић, историчарка
  • Милан Трпковић, уредник и издавач
  • Александра Михајловић, ауторка

Модератор:

  • Ања Ивачковић

Промоција романа Минијатуре

Александра Михајловић је професорка књижевности, романописац и – песникиња. Нјен нови роман Минијатуре је темељан и узбудљив, али изнад свега – поетичан. Композиција је сложена, а сваки слој је и засебан комад и витални део целине. Веома упућено и доследно, ауторка држи на окупу три концентрична круга које чине: „велика“ историја, „мала историја“ и психа. У сваком од њих филозофију и оно што превод њеног имена значи- љубав према животу (из које су, верујем, и страх и храброст). Минијатуре пулсирају од историје, такве да: 1) не признаје време – прошлост и садашњост постоје у једној димензији, само се животни циклуси бића смењују; 2) један простор у сваком тренутку садржи све што је на њему икада било (и оно што је постојало само у машти); 3) слика је потпуна тек када се измакнемо толико да видимо од Запада до Истока 4) и када је прате музика и мириси; 5) рукописи, предмети и фотографије су противтежа пролазности. Александра је вешто спојила ток своје приче са легендама (сежући до Инка), побожношћу, путописима. Насупрот страсти поставио се сукоб религија (које се тако претварају у своју супротност), а описом туге „помирила“ је митологију и хришћанску веру. Минијатуре су сага о јувелирској породици и њеним везама са дворовима, манастирима и самостанима, о породичним тајнама, моћи једног прстена, злочинима и снази жена. Роман, који и сам постаје јунак књиге, премостио је меридијане и доба да би спојио неколико изузетних жена, од средњовековних, преко оних из XИX века, до данас. Он брани паметне жене (ако је реч одбрана права), дакле, није ни на једном од полова. Ни лево, ни десно. Слово И се симболично понавља у именима. Као и декор, метафора и чулност ручка. Преко имања на језеру, манастира Шишатовац и кључних догађаја, још једна нит која се провлачи кроз књигу је Фрушка гора, барокна и заносна. Опаске ликова су неретко духовите, а посебну драж имају алузије на књижевна дела и на историју филма. Пред очима читаоца смењују се немири, лирика и мисаоност. Јунакиња Искра је књижевница, мајка и супруга, “жена за вољење” која би била и “паметна јувелирка”. Нјен кредо у стиху, подигнута глава, свест о сличности у односима, о потреби родитеља као из Пигмалиона, плодности љубави, трајању и дотрајалости, отимању свега тлаченог, или о новозаветској врлини безгневља – сентенце су, али ненаметљиве. (Као што је неодољиво употребљен израз из Старог завета – човечица.) Допадљиво је и то што Роман, у бојазни од анахроности, остави празан простор за дописивање. Од пролога и поделе улога до божанствене песме на крају, од заплета до тужне катарзе, овај роман је и драма. Прелази у нарацији су занимљиви, као и они у језику, од архаичног до савременог. Повлашћена сам тиме што сам једна од првих који су прочитали Минијатуре Александре Михајловић.

Проф. др Ивана Б. Спасовић, историчарка