НАЈНОВИЈЕ...
Свим верним читаоцима честитамо Светски дан књиге!

Свим верним читаоцима честитамо Светски дан књиге!

Светски дан књиге и ауторских права обележава се сваке године 23. априла. УНЕСКО је 1995. на Генералној конференцији у Паризу донео одлуку о обележавању овог датума како би се промовисало читање, објављивање књига и заштита ауторских права.

Веза између овог датума и књига датира из 1923. године када су шпански књижари одлучили да одају почаст Сервантесу који је умро на тај дан. У то време традиција у Каталонији је била да се размењују руже и књиге.

Књиге које се продају на тај дан чине половину годишње продаје књига у овој шпанској покрајини.

Уједно, 23. април се сматра датумом смрти Вилијама Шекспира.

Многе библиотеке, књижаре и установе културе обележиће и ове године Светски дан књиге и ауторског права.

Кратка историја књиге

Књига (гр. βιβλίσυ, лат. либер) представља &нбсп;збир језичких знакова писаних или штампаних на разним материјалима, с циљем да мисао забележе и пренесу другим људима. У току историје књига је имала различите форме и писана на различитим материјалима, који су и условљавали морфолошке преображаје самог писма. Плиније Старији у Натуралис хисториа пише да се у време Александра Македонског употребљавало за писање палмино лишће, лико (најчешће од липове коре), олово и платно. Познато је на основу бројних археолошких налаза, да су Асирци и Вавилонци писали на глиненим плочама. Писање на дрвету познато је Египћанима од најранијих дана њихове писмености. Словенски филолог Црноризац Храбар, из 10. века, у својој расправи О писменах говори да су се Словени у прво време споразумевали „режући“ на дрвету. До данас је сачуван велики број повоштаних дрвених таблица, обично диптиха.

старе дрвене таблице са натписима

Уобичајено је мишљење да тек са прерадом египатске биљке папируса, почиње права историја књиге. На овом материјалу сачувани су најстарији преписи античке књижевности. Папирус је наџивео антички свет и био у употреби све до 11. века, када га је сасвим потиснуо пергамент, материјал од пресоване коже. Рукописи писани на папирусу имали су облик свитка, али од 6. века свитак потискује пергаментски кодекс – облик који ће из скрипторија прећи у штампарију и сачувати се до наших дана.

Најмлађа врста материјала, позната већ у средњем веку, а прихваћена и у време штампане књиге, јесте папир, али Кинезима припада првенство проналаска папира, чију су тајну сазнали Арапи у 8. веку. Све до појаве Гутенбергове штампарије (1453) књиге су се преписивале руком и често богато украшавале. Са појавом штампане књиге, почиње ново раздобље у историји наше цивилизације, названо „цивилизацијом књиге“. – Упоредо са развојем и усавршавањем начина писања, мења се и усавршава и само писмо, пролазећи пут од пиктографског цртања-писања, до развијеног алфабета.” (Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1992. стр. 360)

Књига, текст, књижевност

Цитатом из Речника књижевних термина није све речено. Остаје и пространство, предочено читаоцима који уместо полица претражују интернет, књиге чувају у фолдерима, а читају са монитора.

Да ли се појавом интернета изгубила цивилизација књиге?

Као што је пергамент заменио папирус, штампарија је потиснула све што је до тада постојало, тако нова технологија потискује штампу. Да ли тиме губимо? Да. Осећај олфакторног и тактилног доживљаја књиге. Пре неколико година, у додатку неких дневних новина, један књижевни теоретичар говорио је о важности очувања штампане књиге. Његови аргументи су достигли врхунац у гротескној слици објашњења како је њушкање и лизање књиге, онемогућено у контакту са монитором (?).

У сваком случају, књига, као производ, постоји захваљујући тексту. Текст је оно што је примарно, не предмет. Мада, и предмет који крије духовну вертикалу треба да буде у складу са уметничким укусом, као визуализација вербалног.

Истина је и да неки купују књиге само да би попунили полице. Тривијализација употребне вредности довела је до тога да је човек књизи наменио вишеструку функцију, у зависности од тога шта му је потребно: пресовање биљака, подупирач за сто, притискање обланди, исправљање држања… Поред свих могућих и немогућих функција, које се нуде, човек књигу чита.

Књига је предмет који крије неопипљиви бескрај. Истина је да се тај бескрај може назрети и у другим медијима, али човек је вековима уназад изградио један својеврсан однос са књигом, какав се гради са неким живим бићем које је својим постојањем човеков најбољи пријатељ.

Светски дан књиге

У складу са технолошким развојем, данас можемо рећи да је више него икада потребно усмерити пажњу на књиге као готов производ, али и на постојање текста и заштиту његовог ауторства. Отуда постојање датума којим се скреће пажња јавности на проблеме са којима се сусрећу писци, издавачи, библиотекари или књижари добија на значају.


Текст преузет са sinhro.rs