Разговор о књизи Енеса Халиловића Секвоја

Понедељак 29. мај у 20 сати

Кафе Галерија (др Светислава Касапиновића 18)

Лауреат Кочићевог пера

Гост: Енес Халиловић

(У случају лоших временских услова, програм ће се одржати у Градској библиотеци)

Енес Халиловић рођен је 5. марта 1977. године у Новом Пазару.

Поезија: Средње слово, Блудни парип, Листови на води, Песме из болести и здравља, Зидови и Бангладеш.

Збирке прича: Потомци одбијених просаца, Капиларне појаве и Чудна књига.

Романи: Еп о води, Ако дуго гледаш у понор.

Основао је књижевни часопис Сент и књижевни њеб часопис Ецкерманн. Приче, поезија и драме Енеса Халиловића објављене су у засебним књигама на енглеском, пољском, француском, македонском, турском, албанском и бугарском језику, а проза и поезија је превођена на енглески, немачки, шпански, руски, арапски, турски, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски, грчки, бугарски, каталонски, ромски, дански, португалски, италијански, белоруски, јерменски и латински језик.
Халиловић је забележио 172 народне загонетке које је објавио са Елмом Халиловић у коауторској књизи Загонетке.

Награде: Виталова награда 2020. за роман Људи без гробова, Златна значка за допринос култури КПЗ Србије, Меша Селимовић, Бранко Миљковић, Ђура Јакшић, Ахмед Вали, Стеван Сремац, Златно слово, а за уреднички рад у Сенту добио је награду Сергије Лајковић.

Књига песама Секвоја

Секвоја својом необичношћу, грандиозном величином, а пре свега висином по својој специфичности поседује вредност симбола. У овој збирци је симбол врха, а громови према народној мудрости ударају у врхове. Секвоја је постала персофицирани симбол човека, онога који штрчи и може да прими громовите ударце, али га ни његова снага и висина не чине гордим већ живи и трпи. За егзистенцију је везано када песник говори о вредности секвоје као техничког дрвета из кога настаје девет милијарди чачкалица, али то није ни упола вредност једне живе секвоје, јер се у чачкалици не налази ништа од њене зачудне грандиозности. Другим речима, песник нам говори о изгубљеној вредности смисла у неолибералистичком поостваривању човека.
Књига песама „Секвоја“ тематски и проблемски је разноврсна, стилски и језички уравнотежена, поетички и филозофски утемељена. Оно што у овим песмама посебно импонује јесте теза да су речи светлосног порекла, те тако њихов смисао није у томе да значе, већ да светле. За сваку од ових песама може се рећи да су поезија по себи, да их је песник изградио из математичке волшебности паралелопипеда и источио из дуговечности у горостасне величине секвоје.