Изложба посвећена Павлу Угринову (1926-2007)

У холу Читаонице Градске библиотеке отворена је изложба посвећена животу и стваралаштву Павла Угринова (право име Василије Поповић), а уприличена поводом обележавања 90 година од пишчевог рођења. Изложбу је приредила Љиљана Дракшан.

Павле Угринов рођен је у Молу 1926. године. Средњу школу завршио је у Петровграду (данашњи Зрењанин). Дипломирао је на Академији за позоришну и филмску уметност 1952. на Одсеку режије. Режирао је у београдским позориштима, потом се запослио у Радио Београду као редитељ и драматург, а затим прелази на телевизију Београд у својству уредника драмског и серијског програма.

Један је од оснивача камерне сцене Атеље 2012 у Београду. Режирао је представу Чекајући Годоа, Самјуела Бекета, којом је ова сцена свечано отворена. Убрзо напушта режију и позоришни рад и слободно време посвећује писању.

На изложби се могу видети први радови Павла Угринова. Роман Одлазак (1957), Копно, новеле (1959), Исходиште, новеле (1963), Елементи, проза (1968), Сензација, проза (1970).

Централно место у стваралаштву овог прозаисте па и повод повећаног интересовања критичарске и читалачке јавности за њега, представља трилогија коју сачињавају роман „Фасцинација“ (1976), који је уврштен у Едицију 50 романа српске књижевности, „Задат живот“, роман (1979), за који је добио НИН-ову награду и „Царство земаљско“, роман (1982), за који је добио Октобарску награду Београда.

Следе бројне књижевне награде: за роман Топле педесете (1990), добио је Нолитову награду, Егзистенција, проза (1996) Просветину награду, Андрићева награда за новеле Љубав и доброта (1996).

Павле Угринов одликован је Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима (1976) и Орденом Републике са сребрним венцем (1988).

Био је редова члан Српске академије наука и уметности. Умро је 2007. године у 81.

Фотографија преузета са овог линка.