Представљање књиге Милоја М. Ракочевића „Његошев исконски логос“

Читаоница Градске библиотеке Панчево

Четвртак, 18. април, у 19.30 часова

О књизи ће говорити:

• Горан Марјановић
• Велимир Абрамовић
• Милоје Ракочевић

Аутор нам открива и доказује да је Божанска сразмера (златни пресек) једини природни начин дељења реалне бесконачности на унутра који нас кроз Периодни систем хемијских елемената, преко генетског кода, води до универзалног генетског кода што најзад ствара бесмртну поезију Хомера, Дантеа, Његоша…

Велико песничко дело Петра Петровића Његоша одавно је предмет нових читања и сагледавања из различитих углова, па и у светлу сазнања и алата који не припадају само књижевности. Међу најистрајније истраживаче који Његошев књижевни опус интерпретирају кроз призму математике, физике, биологије и других природних наука спада др Милоје М. Ракочевић, дугогодишњи професор Природно-математичког факултета у Нишу и Факултета за културу и медије у Београду. Пионир у проучавању генетског кода и могуће егзистенције универзалног природног кода у књижевности и уметности, Ракочевић је своје тезе доказивао на делима класика наше и светске литературе, посебно на примерима пронађеним код Хомера, Дантеа, Шекспира, Гетеа, Пушкина, Толстоја и Његоша.

Корак по корак, закључак по закључак, аутор иде даље, па Његошев говор и језик посматра као својеврсне математичке формуле које објашњавају многе загонетке живота. Бројке и слова, гласови и њихови парњаци објашњавају необјашњиво и својеврсном интересантном арихметиком граде нове слике и визије живота и литературе. Исконски логос Владике Рада у призми истразивања Милоја Ракочевића естетске и философске категорије замењује новим и буди ново интересовање за свевремене мисли и поруке.

О преплету песничких и математичких елемената код Његоша Ракочевић је објавио три књиге. Једна од њих, под насловом „Његошев исконски логос”, објављена је први пут пре четврт века. Допуњена новим сазнањима, ових дана публикована је поново у издању београдске куће ННК интернационал.

Да ли је Његошева мисао далеко више од поезије и филозофије, односно да ли је целокупно Његошева поезија проткана науком?

Да ли је Његош пре објављивања својих дела морао годинама да ради на изради строгих и прецизних прорачуна за структуру и композицију сваког појединачног дела, па затим за њих као јединствену целину, и тек потом да ствара поезију по већ сачињеном плану?

Да ли је у „Лучи микрокозми“ садржана и клица метафизике квантне физике?

Ова питања надрастају књижевну критику и отварају пут ка новом још већем Његошу…