Јован Цвијић – оснивач модерне географије

Поводом обележавања 150 година од рођења Јована Цвијића (1865-1927), у холу Читаонице отворена је изложба посвећена животу и делу великом и свестраном научнику, оснивачу научне географије, антропогеографије и геоморфологије у Србији крајем 19. и почетком 20. века.

Јован Цвијић био је један од првих професора Београдског универзитета (основан 1905.), доживотни председник Српске краљевске академије, оснивач Географског завода, Српског географског друштва и покретач „Гласника“ тог истог друштва. Саветовао је млађе:“што год од себе више дајете, све ће вам се више враћати.“ А сам је неуморно истраживао, четрдесет година по Балкану и деловима Европе, из области физичке географије, геоморфологије, антропогеографије, етнологије, картографије. Због тога његови радови „Балканско полуострво“, „Геоморфологија“, Антропогеографија“ и други радови и данас су класична научна дела и основа за даља поколења.

На овој изложби представљена су сабрана дела аутора, фотографије са сарадницима из различитих крајева – из Бугарске са планине Риле, 1908., из Босне – Цазин, 1921., посета манастиру Враћевшница 1913. као и бележница са екскурзија и анероид – инструмент за мерење надморске висине који је увек био уз научника.

Као изузетно цењен и поштован Ј. Цвијић добио је бројне дипломе и медаље које посетиоци могу видети – диплома друштва Св. Саве, 1927. медаља универзитета у Паризу, 1924., златна медаља Америчког географског друштва, 1924.

У посебној витрини издвајају се детаљи из Меморијалног музеја Јована Цвијића у Београду: салон у стилу сецесије с наглашеним елементима српске националне примењене уметности, соба Цвијићеве супруге Љубице са везом и тканицама из богате Цвијићеве колекције предмета фолклорног стила.

Поставку допуњују часописи „Матице српске“ и „Свеске“ у којима су представљени стручни радови аутора који су се бавили стваралаштвом великог научника.

Изложбу приредила Љиљана Дракшан.