ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Галерија Градске библиотеке Панчево
Четвртак, 25. јануар, у 19.00 часова
Организација:
- Књижевни клуб Прота Васа Живковић Панчево
- Градска библиотека Панчево
Милица Грбић, магистар и професор књижевности, вишедеценијски је члан Удружења ликовних уметника Војводине, ђак чувеног панчевачког сликара Стојана Трумића. Члан је Удружења ликовних уметника Панчева, и почасни члан књижевног клуба Прота Васа Живковић из Панчева.
Изузетне резултате и признања је имала као просветни радник, а још значајније као ликовни стваралац. Чувена по изради портрета, имала је и ту част да уради портрет унука славног руског писца Лава Николајевича Толстоја, кога је срела у Загребу на Конгресу Слависта. Овај портрет је био приказан на изложби у Градској библиотеци у Београду, а потом је иста изложба гостовала и у Петрограду. Учествовала је на многим ликовним колонијама, од којих јој је једно од најзначајнијих стваралачких искустава донела она која се дешавала испред Лувра и у Луксембуршком парку у Паризу.
Милица је позната и по сликању пејзажа, а одувек су је посебно мотивисали пејзажи Делиблатске пешчаре, коју је често посећивала као учесник ликовних колонија. Као сликар, тематски је веома разноврсна, па су тако посебно запажене и њене слике маски, инспирисане колективно-подсвесним наслеђем, као и богатим личним, животним и професионалним искуством. Препознатљиво је њено стамено, личко, горштачко наслеђе, као и изузетан карактер, кога красе племените људске особине. Учесник је многобројних самосталних и заједничких изложби, на којима су њене слике увек међу најзапаженијима. Редован је учесник Октобарског ликовног салона у Панчеву.
Познати ликовни критичари су отварали њене изложбе и писали о њеном ликовном стваралаштву, међу којима треба посебно нагласити изузетно похвалне критике непревазиђеног ликовног критичара и књижевног мага, др Драшка Ређепа.
Мр Милица Грбић завређује посебну пажњу и поштовање за своју вишегодишњу стваралачку активност у ликовној уметности. Њен ликовни израз је специфичан, препознатљив по снажном, колоритном и тематском изразу, као и по веома енергичним потезима киста, који осликавају и њену изразиту индивидуалност и маштовитост. Милицино сликарско оглашавање увек је дубоко, изворно, из срца, без обзира на тематику…
О портретима нема шта много да се каже. Само врхунски уметници сликају портрете. А о маскама, које су већ дужи временски период кључни мотив Милициних слика, могло би много да се каже…
Да ли је то потреба за скривањем, или ”прерушавањем”?
О непрестаном присуству сведоче свакако те огромне, изражајне очи, на свакој од тих маски, које као да поручују да све виде, и све знају. Вредне су пажње, пре свега, због аутентичности теме, стила, израза лица и присутности тих очију и њиховог погледа.
Ма из ког угла да их посматрате, имате утисак да вас прате. (То је, између осталог, био и утисак господина Драшка Ређепа, након једне од посета Милици Грбић. И њега су фасцинирале те маске.)
Можда је одговор у наслову једне од многобројних књига господина Ређепа: ”Постајати други”. Можда је то, макар и подсвесна, жеља да се на тренутак заклонимо иза те маске, и постанемо неко други…
Свака личност, посебно уметничка, никада није довршена. Увек је у покрету, у тражењу, у покушају. Као у одразу више огледала, која дају бесконачан број одраза. А, истина је, да се огледамо у својим различитим одразима, али, и једни у другима…
Поносна сам на наше дугогодишње пријатељство, и бескрајно захвална за несебичну подршку коју ми је Милица давала у мом књижевном раду. Драга Милице, желим ти још много стваралачког надахнућа и много оваквих прилика, у којима ће људи моћи да препознају твоју људску и стваралачку величину!
Снежана Миладиновић Лекан
