Четвртак, 2. април у 19:30
Читаоница Градске библиотеке Панчево
Више о књигама:
Српско писмо – дар човечанству
Аутор: Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић
Укратко о књизи:
Наше обимне студије су објединиле у целину аргументе преко 25 научних дисциплина и поткрепљене су са неколико хиљада навода из више стотина историјских извора и историјских студија из античког, средњовековног и новијег доба. Све оне су са разних гледишта показале да су данашњи Срби директни генетски и културни следбеници изворног европског пранарода, насталог у време неолита на простору Подунавља и долина притока Дунава, на Хелмском (Балканском) полуострву и у околини Руског (Црног) мора.
Српско име је тесно везано са друштвеним уређењем древног света, у коме су Срби имали улогу заштитничког државотворног сталежа и код кога постоји веома изражен култ Сунца и култ Мајке Земље, очуван и дан данас у етнолошким карактеристикама и преточен у значајној мери у Православље.
Између осталог, овај Пранарод је даровао човечанству писменост.
Илирска Србија
Аутори: Јован И. Деретић и Драгољуб П. Антић
Укратко о књизи:
Србска држава на Хелмском полуострву је у постојала, без прекида, више од 700 година на просторима које у овој студији називамо Илирском Србијом. Она је наследила државно право од Западног Римског царства, њен оснивач Маркелин је био званично император, и од самих почетака је призната од Источног Римског (Ромејског) царства, да би то право предала модернијој средњовековној држави династије Немањића. Престоница Илирске Србије је од античких времена била Скадар …
Српска држава у Илирској Србији није описана само у „Летопису попа Дукљанина“ и његовој латинској верзији, преточеној у „Краљевство Словена“ Мавра Орбинија, како би се стекао утисак на основу писања модерних српских историчара. Ако би се прочитале студије неких других српских историчара од пре једног века, уочило би се прилично неслагање у хронологији и генеалогији владара. То је углавном последица покушаја да се древни родослови и хронологија усклади са наводима списа „О управљању Царством“, који је приписан византијском цару Константину VII Порфирогениту из X века.
Однос српских историчара према пореклу и древној, па чак и новијој историји свога народа, ничим се не може правдати. Новија српска историја (током последња два века) обележена је устанцима и ратовима за слободу и опстанак српског народа и српске државе. Никакви историјски процеси, светски трендови међу великим силама, економске кризе, идеологије и сл. не могу бити оправдање за врхунске српске интелектуалце и међу њима нарочито историчаре, да изграде свој неозбиљан однос према сопственој историји, да прихвате најочигледније грубе фалсификате, па чак и да се „стваралачки истичу“ у спровођењу туђе политике на штету свога народа.
Линк: www.ganesaklub.com