НАЈНОВИЈЕ...
Представљање књига „Прогнани појмови“ и „Манифест сећања левице“

Представљање књига „Прогнани појмови“ и „Манифест сећања левице“

Градска библиотека Панчево вас позива на представљање књига „Прогнани појмови“ и „Манифест сећања левице“, аутора проф. др Тодора Куљића, професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, у пензији.

Представљање ових књига биће одржано у понедељак, 11. јула 2022. у 19 часова у читаоници Градске библиотеке Панчево.

Гости:

  • проф др Тодор Куљић
  • Зоран Хамовић, издавач
  • Разговор ће водити Ратимир Бритвец

„Прогнани појмови“, издавач Клио 2018. године:

проф. др Тодор Куљић - Прогнани појмови

Књига Прогнани појмови обрађује изузетно значајно, а потпуно запостављено питање смене појмова у мисли о друштву код нас и у свету. Зашто су избачени појмови хуманизам, експлоатација и револуција, а уведени транзиција, трансформација и друштвена искљученост? Реч је о читању промена друштва преко промена појмова за њихово објашњење. У нашем језичком простору први пут је размотрен приступ појмовне историје као научне дисциплине. Ова, у региону прилично непозната, научна дисциплина у књизи је успешно примењена у истраживању сазнајних и идеолошких аспеката савремене мисли о друштву. На згуснут и нов начин анализирани су репресивна толеранција, правдање капитализма у XXI веку, колебање мисли о друштву између старих и нових појмова и практичне последице прогона антикапитализма из речника хегемоне неолибералне мисли о друштву.

„Манифест сећања левице“, издавач Клио 2021. године:

проф. др Тодор Куљић - Манифест сећања левице

Професор Куљић у овој књизи разматра узроке дубоке кризе савремене левице, а на то питање гледа из шире, претежно европске, перспективе. Полази од тезе да успешна лева политика мора умети да препозна Каироси и да за њега, исто тако, мора бити спремна, што захтева одбацивање данас доминантног наратива о вечности капитализма.
Да ли је левица доживела дефинитиван пораз или не, то зависи делом и од начина интерпретирања тог пораза. Хоће ли се она одрећи себе и своје прошлости како би удовољила новом доминантном и наметнутом наративу о два тоталитаризма, од којих је један левичарски, или ће уредити властито сећање на себе на начин који полази од сећања поражених, оних који су с нестанком Совјетског Савеза изгубили моћног заштитника а крајем социјализма и представника? Они су поражени, али нису нестали– само се не чују. Како то променити? Левица би морала учинити управо ово друго. Она би требало да има своју повест, а не да преузима од својих противника причу о себи.