ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПАНЧЕВО
Пројекат који функционише у 32 европске земље
Еколошки центар “Радуловачки” у Сремским Карловцима по други пут ове године био је “жива библиотека”. У пријатном амбијенту новоизграђене летње позорнице над Стражиловачким потоком, Карловчани су “читали” одабрано штиво, тачније водили разговор са “књигом” за коју су се одлучили.
– Жива библитека ради као права с том разликом што су књиге у њој људи – објашњава консултант Савета Европе за људска права Александра Видановић. – Књиге су припадници националних, етничких, религијских заједница, различитих сексуалних оријентација, занимања… Читаоци “књигу” позајме на, односно у разговору са “књигом” остају између 30 и 45 минута и то је прилика да се по, можда, први пут сусретну са неким страховима, непознаницама, предрасудама, незнањем. Како је живети са чланом породице који болује од неке менталне болсети или како је бити усвојитељ детета у Србији , како је одрасти без родитељског старања су неке од многобројних тема које могу “прочитати” у живој библиотеци. До сада смо их организовали уз подршку локалних организација у местима почев од Новог Пазара до Суботице. У неким градовима и више пута, као што је то случај са Београдом, у ком само на Сајму књига имамо по 35 “књига” сваког дана и хиљаду посетилаца, затим у Смедереву, Сремским Карловцима, Шапцу, Јагодини…
Идеја за живу библиотеку која је, касније се показало, одличан концепт борбе против дискриминације, стереотипа и предрасуда, потекла је у Данској 2000. године. Повод је била смрт младића у једној од многобројних туча двеју различитих етничких група из предграђа Копенхагена. То је био тренутак освешћења за те младе људе и заједно су основали организацију под називом “Стоп насиљу”. Прво су одлазили у школе и причали о својим искуствима, како насиље није добро, како муслиман из Пакистана и Црногорац православац не морају нужно да се мрзе због порекла.
– То што су радили било је добро прихваћено и схватили су да ту идеју треба проширити – каже Видановићева. – Те године на великом музичком фестивалу у Данској скупили су још петнаестак пријатеља који припадају одређеним маргинализованим групама и дискриминисаним субкултурама или групама о којима се не зна много. Постигли су невероватан успех и наставили су и следеће године са тим, да би 2002. године игром случаја представница Савета Европе, која је тренутно шефица канцеларије Савета Европе у Београду, Антје Ротемунд у Мађарској упознала једног од тих момака и закључила да је то фантастичан концепт борбе против дискриминације, стереотипа и предрасуда. Жива библиотека је први пут одржана на Сигет фестивалу у Будимпешти 2002. године. Сваког лета се одржава тамо и постала је званичан део методологије Савета Европе за образовање за људска права у раду са младим људима.
По речима Видановићеве, живе библиотеке организују се у 32 земље у Европи. Од 2012. наша канцеларија Савета Европе је кренула с имплементацијом. У Сремским Карловцима одржане су мини живе библиотеке у склопу тренинга за организаторе. Учесници су били из целе Србије, који по завршетку обуке треба у својим срединама да организују живу бибиотеку.
– Све “књиге” су волонтери, људи који су зреле личности и спремни да поделе своју причу са неким другим – додаје Александра. – Они хоће да се боре против дискриминације према њиховој циљној групи. Њима је то основни мотив – да се сами суоче са својим страховима и да на неки начин информишу ширу публику о томе ко су. Живе књиге не само да уче публику, него оне уче од својих “читалаца”, али и једне од других. Ствара се невероватна кохезија и учење међу самим књигама. Идеја није да се жива књига ретрауматизује, трудимо се да то не буду жртве неког насиља. Имамо пуно књига које су терапеути, стручњаци који раде са жртвама насиља. То су јако осетљиве теме, али битно је подићи свест у јавности о тим проблемима.
Живе библиотеке организују Савет Европе у сарадњи са канцеларијом повереника за заштиту равноправности. Библиотеку у Сремским Карловцима финансирала је Канцеларија за људска и мањинска права Србије, а Министарство омладине и спорта подржва цео пројекат.
И регион заинтересован
Жива библиотека као концепт борбе за заштиту људских права шири се и по региону. По речима Александре Видановић, недавно је била једна у Дубровнику, а стижу захтеви из Хрватске да се тамо још организује.
– О нашим живим библиотекама се доста прича – каже Видановићева. – У почетку је било пуно скепсе да ли ће то успети, јер су људи пуни страхова и постоји велико неразумевање и насиље. Јако је добро видети реакцију људи након читања неке књиге и како им се отварају нови видици.
Аутор: З. Милосављевић
www.dnevnik.rs, 27. јул 2014. године.
